U fokusu

Užasno mi je teško da pričam o tome. Svakim danom se borim sa svojim bolom. Ovo je prvi put za 5 meseci da pišem, pričam, govorim o onome što se tog dana dogodilo. Svakog dana čitam u novinama šta se dogodilo ovog meseca u porodilištu u Aleksincu i moram da ispričam šta se meni desilo.

Marko Milićević završio je dva fakulteta - medicinu i stomatologiju i redak je takav primer u Srbiji. On sutra odlazi u Nemačku "apsolutno ljut" jer u Srbiji ne samo da nije mogao da nađe posao, već nije mogao da dobije ni specijalizaciju iz željene maksiofacijalne hirurgije.

Glumac Branislav Tomašević rešen je da napravi zavidno gazdinstvo u selu Semedraž kod Gornjeg Milanovca, poput njegovog kolege Nenada Jezdića, koji je danas ozbiljan proizvođač rakije.

U Srbiji prema zvaničnoj statistici živi gotovo milion i po porodica s decom, ali najmanje je porodica s petoro i više dece odnosno oko 0,4 odsto. Porodica Maline i Nebojše Markovića (50) iz niškog naselja Duvaništa pripada grupi koja ne dostiže ni pola procenta. Markovići su roditelji šestoro dece, a u Nišu se porodice sa tolikim brojem dece mogu izbrojati na prste jedne ruke.

Nenad Jezdić pre nekoliko godina rešio je, pored glume, da se bavi i poljoprivredom. Ovim potezom mnoge je iznenadio, ali i oduševio. On ulaže u svoje velelepno imanje, živi daleko mirnije, a ima i svoju rakiju. Osim što uživa, on tamo vozi traktor i obrađuje zemlju.

Mogu da kažem da sam srećan čovek, imam porodicu, zdrav sam, radim posao koji volim... Međutim, da nije bilo knjiga uz koje sam pronašao unutrašnji mir, verovatno se sada ne bih ovako osećao.

Mentalna lenjost naših akademika i univerzitetskih profesora koji vrlo malo objavljuju i među kojima nema nijedan visokocitiran jedan je od ključnih razloga što je Univerzitet u Beogradu pao za sto mesta na Šangajskoj listi.

Page 7 of 574