DIRLJIVA ISPOVEST SRBINA KOJI ŽIVI U SAD-u: „Sine, da li bi se ti mogao vratiti da živiš ovde”?

Ranih sedamdesetih moji su otišli za Kanadu i ja tamo odrastao. Kada negde živite od malih nogu i kada vam se tamo sve prvo dogodi u životu, to je vaša zemlja.

Luka Tomić, poreklom Srbin, a živi u SAD i oseća se kao Kanađin, u autorskom tekstu za "Politiku" kako se oseća kada poseti Srbiju.

Tekst prenosimo u celosti:

Ranih sedamdesetih moji su otišli za Kanadu i ja tamo odrastao. Kada negde živite od malih nogu i kada vam se tamo sve prvo dogodi u životu, to je vaša zemlja. Bar tako ja mislim i osećam. Prvo držanje za ruke, prvi poljubac, prva ljubav, prvi raskid, prvo „umreću zbog nje”, ma sve prvo. Iako sada živim u SAD moja zemlja je Kanada i ja se osećam Kanađaninom, ali…

 

Uvek postoji neko ali.

Sestra i ja smo kod kuće morali da pričamo srpski. Moji su govorili da deca znaju kada dođu u Jugoslaviju da pričaju sa babama i dedama, rodbinom i drugom decom. Iako smo zbog toga puno negodovali, sada mi je drago što su zbog toga bili strogi a mi nismo zaboravili srpski jezik.

PROČITAJTE JOŠ Šta kaže ZAKON CRKVE: Da li je sveštenik koji je odbio da ODRŽI OPELO nastradalom Filipu (2) postupio ispravno?

Uoči raspada, mislim druge, Jugoslavije, moji su sa zarađenim penzijama odlučili da se vrate. Nije ih moglo zaustaviti nikakvo moljenje, preklinjanje pa čak ni moje blef pretnje.

Dosta im je bilo Kanadske zime i snega i vožnje po ledu. Svega im je bilo dosta, samo žele da se vrate kući a ta kuća za njih uvek bila Srbija. Vratiše se oni a sa njima i sestra. 

 

Ja sam dolazio svake godine da ih obilazim, prvo sam a posle i sa porodicom. Mada su rekli kada su odlazili da ih Kanada više nikada neće vidite za moju su svadbu došli su srećni i stvarno uživali ta tri meseca. Tata je govorio da mu je to bio najlepši odmor u životu a i mama se sa tim složila. Još pamtim kada su odlazili da nisu bili baš toliko srećni što se vraćaju ali njihov život je bio sada u Srbiji a njihova kuća tamo.

PROČITAJTE JOŠ Majka dečaka poginulog na Tašmajdanu napisala Draganu Đilasu: TRAŽIM VAŠU ODGOVORNOST ZA SMRT SINA!

Svaki put kada sam dolazio za Srbiju, moja predobra, sada pokojna majka, posle nekoga vremena uvek bi mi postavljala isto pitanje. I to uvek kada bi mi ispržila krompir, i niko na ovom svetu nikada neće moći da isprži krompir kao moja majka, sa onim tankim ljutim kobasicama i žutim senfom iz one čašice.

Pitala bi: „Sine, je l` bi se ti mogao vratiti da živiš ovde”? 

A ja bih uvek isto odgovarao: „Kako majko da se vratim, ti znaš da je tamo sav moj život. Tamo je kuća.”

„Znam sine, znam. Majka onako pita”, odgovorila i brzo bi se okrenula da joj ne vidim suze.

Ceo članak pročitajte na politika.rs.

Share this article