OSTANAK VELIKE BRITANIJE U EU
Ako Velika Britanija glasa za napuštanje EU, to bi moglo da pokrene ekonomska i politička previranja, pretežno kratkoročne prirode. Očekuje se devalvacija valute i pre referenduma. Glasanje za Bregzit izazvalo bi novi pad, podstaknut i mogućim troškovima povezanih sa izlaskom iz Unije.
Takva bi odluka u EU mogla da izazove krizu političke legitimnosti EU i podršku evroskeptičnim strankama unutar zemalja članica.
GRČKA DUŽNIČKA KRIZA
Grčka je pristala na teške uslove i rezanja kako bi dokazala da radi na obnovi ekonomije i time osiguala još finansijske pomoći. Ipak, pitanje je može li bilo koja vlada sprovesti mere koje su nužne za treći paket mera pomoći. Izlazak Grčke iz evrozone značio bi ogroman politički neuspeh bloka, s mogućim destabilizujućim posledicama.
MONETARNA POLITIKA
Evrozona je zapela u predugom razdoblju niske inflacije koja je stvorila minimalni napredak. Opcija koja je sada na stolu za razmatranje je takozvani "helikopterski novac". Radi se o tome da se, prema nobelovcu Miltonu Fridmanu, deflacija koja izaziva recesiju i pad kreditne aktivnosti, uz prateći rast nezaposlenosti, mora zaustaviti, makar i "bacanjem novca narodu iz helikoptera". Ipak, ni poslednja akcija Maria Dragija, upumpavanje izmišljenog novca u evropski bankarski sistem nije pokrenula očekivanu privredu evrozone.
PAD PRODUKTIVNOSTI
Produktivnost rada u EU usporena je još od globalne finansijske krize i mala je verovatnoća da će pet najvećih ekonomija EU povratiti stopu produktivnosti koja je bila pre krize. U Španiji i Italiji produktivnost stagnira od 2014., a tek blagi oporavak očekuje se u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji u periodu od 2016. do 2020.
NAPETOST IZMEĐU EVROPSKE UNIJE I RUSIJE
Širenje zapadnog uticaja na post-sovjetskom prostoru Rusija doživljava kao moguću pretnju. EU je na te probleme slabo pripremljena, posebno zbog neslaganja unutar EU, kada se radi o težini tih problema. Konsenzus o uvođenju ekonomskih sankcija postignut je tek nakon obaranja putničkog aviona iznad istočne Ukrajine. Nakon toga određeni lideri EU počeli su javno da pozivaju na ublažavanje sankcija.
PROBLEMI EVROPSKIH DEMOKRATIJA
Dosad je politički stranački sistem funkcionisao, ali je sada on slomljen. Vreme masovnih stranaka i demokratije je prošlo, pa dolaze novi problemi za one koji žele da oforme vlade. Rezultat je produžavanje perioda političke podeljenosti i nestabilnosti vlada.
MIGRANTSKA KRIZA
Migrantska kriza koja je zavladala Evropom, ujedno je i podelivši, najgora je migrantska kriza od Drugog svetskog rata. Više od milion izbeglica pristiglo je u Evropu, dok se EU i dalje muči da reši problem na najbezbolniji mogući način. Sporazum EU-Turska kupio je malo prostora za disanje, ali se suočava sa vanrednim političkim, pravnim i praktičnim problemima. Ali, ako to propadne, EU je opet u problemima.
KutakNet