U mnogome kontroverzna ličnost, Ivan Grozni bio je utemeljitelj Velike Rusije, pobožni darodavac svetogorskih manastira, koga je pratio glas da u lovu, umesto zveri ubija svoje podanike, kao i da je otrovao sopstvenog sina.
Malo je poznata činjenica da je ovaj čuveni ruski car i po ocu i po majci bio srpskog porekla. Naime, po ocu Ivan Grozni vodio je poreklo iz plemenite loze Nemanjića i Dejanovića, a po majci iz znamenite porodice Jakšića.
U knjizi “Istina o Ivanu Groznom” dvojice autora – jednog srpskog, Dejana Tanića i drugog ruskog, Vječeslava Manjagina, navodi se, sa puno argumenata, da su mnoge priče koje ovog ruskog cara prikazuju kao tiranina bez presedana, “pune kleveta i izmišljotina”.
„Tvorci mita o ‘tiraninu’ na ruskom prestolu bile su takve zlonamerne ličnosti, kao izdajnik Kurbski, koji je podstakao napad 70.000 Poljaka i 60.000 Tatara na Rusiju; protestantski pastor Oderborn i katolik Gvanini, koji su napisali svoje pamflete daleko od mesta događaja – u Poljskoj i Nemačkoj; papski nuncije A. Posevin, organizator poljske agresije na Rusiju; imperatorski špijun Štaden, koji je savetovao cara Rudolfa da što lakše ovlada ruskim gradovima i manastirima… Svako od njih bio je savremenik opisanih događaja i imao sopstveni razlog da mrzi cara i da ga okleveta“, piše Manjagin.
Groznom je, recimo, pripisano da je naredio likvidaciju desetak hiljada novgorodskih pobunjenika, iako su istoričari kasnije dokazali da su oni bili „žrtve“ epidemije kuge.
Naspram ovakvih istorijskih rasprava, Manjagin ističe da je Ivan Grozni nasledio 2,8 miliona kvadratnih kilometara državne teritorije Rusije, a svom nasledniku ostavio 5,4. Za vreme njegove vladavine broj stanovnika Rusije uvećao se blizu polovine.
Dejan Tanić, naš mladi istoričar utvrdio je da Ivan Grozni po trostrukoj liniji vodi poreklo od Srba.
Po muškoj liniji, „baba po ocu Ivana Groznog, Sofija Paleolog, bila je čukununuka despota Dejana i Teodore Nemanjić, sestra cara Dušana“, a „posredno preko Nemanjića, Ivan Grozni se geneološki može povezati i sa Lazarevićima-Brankovićima, jer je kneginja Milica (u monaštvu Evgenija), supruga kneza Lazara, bila kćer kneza Vratka, praunuka velikog kneza (i dukljanskog kralja do 1208) Vukana, rođenog brata kralja Stefana Nemanjića (Prvovenčanog)“.
Nadaleko je poznato da je njegova baba po majci bila Srpkinja Ana Jakšić, „kćer vojvode Stefana Jakšića, koji se nalazio u službi mađarskog kralja Matije Korvina, a unuka vojvode Jakše, rodonačelnika ove znamenite srpske porodice“.
Ana Glinski (Jakšić) imala je i veoma značajnu ulogu u vaspitanju malog Ivana Vasiljeviča. Pošto je on rano ostao bez oba roditelja, Jelene i Vasilija, brigu o njemu preuzela je baba po majci i ona ga je, sasvim je izvesno, upoznala sa srpskom tradicijom.
Car Ivan je u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. Posebno su zanimljivi njegovi odnosi sa hilandarskim bratstvom, a prvi njegov susret sa svetogorskim monasima dogodio se 1550. godine. „Tada su u Moskvu stigli iguman hilandarski Pajsije i još trojica monaha. Oni su molili cara Ivana da ih uzme u zaštitu od Turaka i zaustavi otimanje manastirske imovine.“
Car Ivan Grozni je odmah posle ove posete, zbog Hilandara i ruskog manastira sv. Pantelejmona, uputio pismo Sulejmanu Veličanstvenom, u kojem je od turskog sultana tražio da uzme u zaštitu ova dva manastira. To je bio prvi diplomatski kontakt dve sile na ovom nivou!
Šest godina kasnije hilandarsko bratstvo zatražilo je novu pomoć od cara Ivana Groznog. Njihovi izaslanici, koji su došli u Moskvu, „bili su bogato darivani crkvenim odeždama, ikonama, knjigama i novcem. Car je poklonio Hilandaru 300 rubalja, a carev brat knez Jurij Vasiljevič 50 rubalja“.
I narednih godina, sve do pred Ivanovu smrt, Hilandar će redovno dobijati pomoć od cara Ivana Groznog.
„Iako, po merilima modernog doba, car Ivan Grozni nije dugo živeo – svega 54 godine – od svih careva on je najduže vladao – 37 godina (1547-1584). Njegova ambicija bila je da od Rusije stvori najmoćniju državu u Evropi, i u tome je uspeo…“, piše Dejan Tanić.
Srpska istorija