Pulmolog dr Tatjana Radosavljević: "Vakcina iz vremena SFRJ može da bude ubica korone"

U Australiji je započela eksperimentalna primena be-se-že vakcine protiv kovida 19

U više od 30 centara u svetu trenutno se radi na pronalaženju vakcine protiv virusa SARS-COV2, a jedino što se zasad pouzdano zna jeste da virus ima poprilično fiksnu strukturu, što su zajednični utvrdili naučnici iz SAD i Kine. To znači da se se njegova genetika ne menja kao kod sezonskog gripa, i da bi vakcina protiv virusa korona, kao ona protiv morbila, omogućavala zaštitu za duži period.

Ako se ispostavi da su u pravu timovi koji pokušavaju sa be-se-že vakcinom u ovoj globalnoj borbi protiv korone, to bi nama u Srbiji, gde je be-se-že vakcina obavezna još od Titovog vremena, možda moglo da pomogne, ali to sad niko ne može da tvrdi.

PROČITAJTE JOŠ: DOKTOR NESTOROVIĆ: Uskoro nam stiže VRHUNAC zaraze, nadamo se da KORONA VIRUS neće preživeti leto!

Zbog toga što je SARS-COV2, uprkos tromesečnim naporima naučnika u celom svetu, i dalje "nepročitana knjiga", primarijus dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da je sada najbolje što može da se uradi protiv nove zaraze - socijalno razdvajanje, pišu Novosti.

Iz čega se crpi makar i minimalan optimizam da bi be-se-že vakcina, koja se primarno koristi protiv tuberkuloze, mogla da pomogne?

- Ova vakcina se koristi i protiv karcinoma bešike. Znamo da su reakcije i na tuberkulozu, i na karcinom bešike, i na virus vrlo slične. To daje nadu da bi be-se-že vakcina, čija je primena protiv kovida 19 eksperimentalno počela u Australiji, mogla da pomogne.

 

Tri i po meseca nakon prijavljivanja epidemije u Kini, o virusu se još mnogo ne zna.

- Borimo se na globalnom nivou sa potpuno nepoznatim neprijateljem. Ne znamo zašto se neki ljudi koji su bili u direktnom kontaktu sa obolelim od kovida 19 nisu inficirali, zašto se kod drugih razvija tako teška forma bolesti zbog koje otkazuju pluća, ne znamo čak ni koliko bolest može da traje, a kamoli da li će, kad prođe pandemija, kovid 19 postati sezonska bolest.

Kako mogu da se objasne slučajevi ponovnog obolevanja od kovida 19 već izlečenih pacijenata u Kini?

- Nije tu reč o tome da se bolest vratila, nego da je došlo do infekcije drugim sojevima virusa korona. Dosad je otkriveno više sojeva, u Kini konkretno - dva.

PROČITAJTE JOŠ: Sebastijan Kurc poručio Austrijancima kada će moći da imaju normalna turistička putovanja

Zašto je virus korona toliko agresivan prema plućima?

- Nije to jedini virus koji "voli" plućno tkivo. I H1N1, koji je izazvao pandemiju 2009. godine, vrlo često izaziva akutno otkazivanje pluća. On se vezuje za plemenito plućno tkivo, za alveole, proizvodi zapaljenje koje brzo napreduje i zahvata veliku površinu pluća. Zbog toga dolazi do nedostatka kiseonika u plućima, ali i drugim organima, i ti pacijenti se priključuju na respirator zbog akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS).

Neke studije kažu da na mestu na kome SARS ima "blanko" gene, novi virus ima furin-lajk sekvencu, prepoznaje humani protein furin, kojeg u visokoj koncentraciji ima u epitelnim ćelijama organa za disanje.

- Nije baš sasvim sigurno da je u pitanju taj ili neki drugi receptor. Iste promene na plućima kakve su Kinezi kod obolelih snimali skenerom viđala sam kod svojih pacijenata na intenzivnoj nezi Klinike za pulmologiju KCS i ranije. Činjenica je da u ovoj fazi ne znamo da li će promene koje izazove ovaj virus ostati trajno na plućima, niti od čega to zavisi. Kod fibroze pluća, recimo, za koju su odgovorni virusi, promene na tkivu ostaju trajno, ali ima i pacijenata koji se posle vremena provedenog na respiratoru potpuno oporave, bez tragova bolesti na plućima.

bolnica-korona-maska-reuters 770

 *Foto ilustracija: Reuters

Može li upala pluća koju izaziva kovid 19 da se prevenira?

- Ne, a kod akutnog respiratornog distres simptoma preživljavanje je u najboljim svetskim centrima 50 odsto. Tako je bilo i ranije, ali sada je dodatni problem što imamo pandemiju, i to sve menja, pogotovo pritisak na zdravstvene sisteme.

Koji je momenat kada pacijent koji je pozitivan na koronu, a na kućnom je lečenju, treba da potraži pomoć u slučaju pogoršanja stanja?

- Najbolji parametar je ubrzano disanje i nemogućnost da se udahne. Čovek normalno udahne 12 do 16 puta u minutu, a kada pluća počnu da otkazuju, prvi znak je ubrzano disanje. To može svako jednostavno da izbroji. Ko ima 25-30 udaha u minutu, odmah treba da krene u bolnicu.

 

Da li je svaki takav pacijent kandidat za respirator?

- Na respirator se pacijenti priključuju kada se udasi ubrzaju na 30 do 40 u minutu. Postoje dve vrste mehaničke potpore, jedna koja podrazumeva intubiranje, i druga, manje invazivna, kada mašina zapravo pomoću pritiska reguliše disanje.

A koliko je pouzdano merenje koncentracije kiseonika?

- To je dobar parametar. Ako koncentracija kiseonika, mereno iz prsta, padne ispod 90 odsto, razmišlja se o priključivanju na respirator. U Italiji, koja sada registruje pad obolelih na severu, ali se infekcija širi na jugu, predloženo je da lekari testiraju stanovništvo po kućama i da nose plućne oksimetre, jer tako mogu da procene kod koga će se razviti bolest.

PROČITAJTE JOŠ: Dogodilo se ono što su mnogi najavljivali: Bil Gejts povukao prvi potez!

IMUNITET ODREĐUJE TRAJANjE BOLESTI

Zna li se od čega zavisi kakva forma kovida 19 će se razviti i koliko uopšte, u zavisnosti od stanja pacijenta, traje lečenje?

- Kod ove bolesti jedino pravilo je da nema pravila. Postoje apsurdi kao što je selo u Lombardiji, žarištu epidemije, gde nijedan stanovnik nije oboleo i sad se ispituje da li su se oni samo dobro štitili, ili možda imaju neka antitela na ovaj virus. Obolevaju, pa nažalost i umiru, i mladi, u punom zdravlju. Jedino što sa velikom sigurnošću može da se tvrdi jeste da od imuniteta zavisi koliko će sama bolest trajati, zato sad treba unositi više vitamina C, cinka, mesa, pčelinjih proizvoda.

BOGATA BIOGRAFIJA

Doktorka Tatjana Radosavljević deset godina je radila na Odeljenju intenzivne nege Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu, a potom kao lekar na odeljenju za naučnoistraživački rad Klinike za pulomologiju Kliničkog centra Srbije.

Jedan je od osnivača Lekarske komore Srbije, čiji je direktor bila od 2007. do 2014. godine. Za istraživački rad nagrađena je na Svetskoj konferenciji o plućnom karcinomu u Dablinu 1998. godine.

Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima

POSLUŠAJTE PREPORUKE MINISTARSTVA ZDRAVLJA REPUBLIKE SRBIJE

Share this article