Vera u Boga je do te mere ukorenjena u srpskoj kulturi da nam je čak i himna, u suštini, molitva Bogu. Biti pravoslavac ovde je stvar zdravog razuma, i to toliko da se za onog koji deluje kao da nije pri čistoj svesti zapitamo „da li je kršten“. Božje ime nam ne izbija iz usta, krstimo se kao po komandi kad prođemo pored crkve i svi nosimo brojanice. Svi smo, dakle, veliki vernici. I verujemo u sve, osim u Srpsku pravoslavnu crkvu.

Đaci područnog odeljenja Osnovne škole "Dušan Jerković Uča" u Deču počeli su novu školsku godinu u kompletno obnovljenoj zgradi. Umesto oronulih zidova, plafona koji opada, oguljene stolarije, učenici su se "uselili" u sređene i moderno opremljene učionice, zahvaljujući svom zemljaku Đorđu Petkoviću.

Filip Marinković (25), koji govori pet jezika, lingvista po zanimanju, ostavio je studiranje političkih nauka, vratio se iz Nemačke gde je živeo do pre godinu i po dana i u selu kraj Kladova otvorio farmu svinja. U tom trenutku ništa o svinjama nije znao, ali je znao da uči!

Zbog većih plata i boljih uslova za rad, mnogi ugostiteljski radnici iz našeg regiona odlaze u inostranstvo, a jedno od najpoželjnijih odredišta je Austrija, zbog vrlo razvijenog zimskog turizma i velike potrebe za radnicima.

Pet puta sečem isto drvo

Vladimir Šerfezi, iz Erdevika, prvi u Vojvodini zasadio stabla paulovnije, poreklom iz Kine. Brzorastuće je, odlično za ogrev, ali i za nameštaj i muzičke instrumente. Od 100 stabala, 50 kubika ogreva svake pete godine.

Iako mu je dijagnostikovan autizam, sada je sasvim zdrav dečak!