Duhovnost

Počinje sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika. To je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika svoje kuće. Međutim, iako je u hrišćanskom duhu da se slava obeleži skromno, poslednjih decenija svedoci smo pravih gozbi koje se prave u čast ovog porodičnog praznika, a neretko se dešava da domaćini od toga naprave pravi spektakl, pa često pozovu i trubače kako bi obeležili taj dan.

Sutra je Miholjdan, a nakon njega slede još četiri velike slave u srpskom narodu, koje nas polako uvode u “sezonu” slava. Kao što i većina zna, glavno obeležje za krsnu slavu je sveća, ikona, žito, kolač i vino, a trpeza može da bude mrsna ili posna.

Izgovara se na kraju svake molitve, a malo ljudi zna šta ona zapravo znači!

Pričitajte ovu divnu poučnu priču koja će vas naučiti šta je smisao života.

Manastir Tumane osnovan je u drugoj polovini XIV veka, kao zadužbina kosovskog junaka Miloša Obilića. Loveći u gustim šumama, Miloš nehotice ranjava svetog pustinjaka Zosima. Ponevši ga ka svome dvoru da mu izvida rane, na mestu gde se danas nalazi crkva, vitez ču poslednje reči pustinjaka: „Tu me mani i pusti me da umrem“.

U savremeno doba neretko se dešava da se na pravoslavnim grobljima sprovode suvišni srpski običaji, nepoznati u davna vremena, a kao znak nekog novog, pomodnog trenda. Koji su to sve običaji oko pokojnika i obeležavanja svih njemu posvećenih dana, a da su sasvim otuđeni od crkve, vere i iskrenog poštovanja preminulog?

Page 26 of 36