U nekom malom mestu živeo je dečak koji se zvao Lazar. Lazar je svakoga dana jutrom dolazio u crkvu, uvek tačno u isto vreme u 7 sati. Pre nego bi se vrata i otvorila, on je bio tu i čekao. Čim bi se vrata otvorila on bi trčao do oltara i bio tamo prvi.

Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.

Pri prenosu svetiteljskih moštiju dogodila su se se mnoga čudesa, kako od dodira moštiju, tako i od mira, koje je točilo iz moštiju.

Slučajevi mirotočenja, čak i krvotočenja ikona zabeleženi su više puta širom sveta. Iako se najčešće dešavaju u crkvama, nije retkost da ikone zamirotoče i u domovima hrišćana.

U Egiptu, u kojem je u drevnom hrišćanstvu bilo je dosta velikih manastira, jedan monah družio se sa neukim prostodušnim seljakom, kakvih je bilo mnogo u zemlji. Seljak jednom prilikom reče monahu:

Patrijarh Pavle dao je jedno lepo viđenje o tome šta predstavlja porodica i kako da se u životu održimo na pravom putu!

Ukazanje lika velikog pravoslavnog svetitelja podsetilo zbog čega se ne smanjuju kolone koje čekaju na poklonjenje i blagoslov. Duže od tri veka traju (ne)objašnjiva isceljenja. Neizmerna je njegova ljubav i milost.