Sutra je KRSTOVDAN - Vozdviženje Časnog Krsta: Šta taj praznik predstavlja i kako se pravilno obeležava

Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Vozdviženje Časnog Krsta - Krstovdan, sećanje na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos.

Časni Krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. 

Nakon što je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki želeo je da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji. 

PROČITAJTE JOŠ PREMINUO ČUVENI REŽISER Goran Paskaljević umro u Parizu u 74. godini

Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos. 

Carica Jelena je nakon mnogo muke i truda uspela da dozna gde se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja. 

 

Nakon izvesnog vremena, kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo "Isus Nazarećanin, car Judejski" i klinove kojima je bio prikovan za Krst.

Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hristos, dosete se da na mrtvaca, čija je pogrebna povorka prolazila, polože sva tri krsta. 

Kada je Časni Krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu. 

Na vest da je Časni Hristov Krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda - svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju. 

Patrijarh Makarije odlučio je da podigne Krst na jedno uzvišenje. 

Prvo uzdizanje, Vozdviženje, Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti. 

 

Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. 

I pored njene želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu.

Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove Časnog Krsta.

Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je jedenje životinjskih produkta strogo zabranjeno. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.

PROČITAJTE JOŠ PILOT KOJI JE POGINUO KOD MALOG ZVORNIKA Video je da će udariti u kuće i nije hteo da se katapultira da bi spasao ljude

Strogi post na hlebu i vodi na Krstovdan je određen zbog saosaćenja sa vojnicima koji su u ime Konstantina poginuli u borbi za slobodu, a grožđe je podsećanje na tešku ali slatku pobedu.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).

Na taj dan se po tradiciji bere bosiljak.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

Share this article