Njegova uloga je, kako ističe, kao i projekat, izuzetno zanimljiva i jaka.
– Glumim crnorukaša koji je razočaran u pojmovnik onog vremena kao što su patriotizam, herojstvo i domoljublje. I iz svoje oficirske časti vraća dug čoveku koji ga je zadužio i sa njim je u nekoj sivoj zoni.
Radnja serije prati situacije koje se i danas dešavaju?
– Naravno, pa nismo mi ti koji smo izmislili sve te razne sociopolitičke i mentalitetske fenomene. To je nešto čega je uvek bilo i samo se u različitim okolnostima manifestovalo. To jeste intriga, to je politički triler i samo svedočanstvo da smo oduvek bili to što smo i sad.
A šta je to?
– Pa, narod jedne vrlo surove i ograničene prirode, ljudi skloni potkupljivosti. I to vreme je imalo svoje prostitutke i svoje moralno i kriminalno prostituisanje. I to vreme je imalo svoje plaćenike. Sve to već znamo, zato je i uzbudljivo.
Kako ti se čini naša situacija danas?
– Nemam vremena da zadirem u to. Verujem u individualnost i uopšte ne računam da će doći princ na belom konju i da će učiniti moj život mirišljavijim i srećnijim nego što jeste. S neba samo kiša pada. To je moj stav. Mi treba da vidimo šta je to što možemo da uradimo da nama kao pojedincima bude bolje. Kunem ti se i znam da čak i da nisam uradio ovo ovako kao što jesam, i da nije sve ovako kao što jeste, morao bih da smislim da bude tako. Morao bih da radim, pa makar kanale kopao. Morao bih da radim nešto, a da moji imaju i da budem zadovoljan što sam im, osim ljubavi, pružio i ono elementarno i ono osnovno.
U ovom projektu su dominantne scene ubistava, prostituisanje, kriminal…
– Pa to je jednostavno deo ljudske prirode. Svaka intriga se zasniva na tome i u realnom životu. Ko je kome ko, i s kim i kako, ko je kome naneo bol, ko je koga zavrnuo, ko je koga odvrnuo, ko je koga prevario, ko je pogazio datu reč, tako da to je to, ovo smo mi.
Je l‘ i tebe takve stvari intrigiraju?
– Ne, ja sam vrlo ograničen čovek, vrlo ograničenih potreba, i za nekoga možda i ograničenih težnji. Ograničio sam ih na taj neki moj lični svet koji sam stvaram – moja porodica, najbliži saradnici, ljudi ispred kojih stojim odgovorno kao poslodavac, proizvod ispred kog treba da stanem odgovorno kao proizvođač, publika ispred koje treba da stanem na pozornici, život ispred kog treba da stanem i da ga završim i sa onim – časno je bilo i vredelo je živeti ovakav život neukaljan, i to je najveličanstvenije što mi možemo. Tako da ove stvari koje nam plasiraju kao sudbonosne i koje se čine kao sudbonosne i epokaliptične uopšte to nisu. Mi moramo isključivo i samo sebe da počnemo da menjamo i sebe da prilagođavamo onome što jeste stvarni trud, rad i naš maksimum.
I da dokučimo gde se krije naša dobrota i naša veličanstvenost ljudska – samo u moralu.
(Izvor: blic.rs)