CVETANJE TISE Nestvarna igra prirode u junu, krije VELIKU TAJNU (FOTO) (VIDEO)

Fenomen u junu mesecu, koji ostavlja bez daha

Cvetanje Tise, odnsno, izuzetno redak i lep prirodni ciklus, po kojem je ova reka poznata i posebna, svake godine oduševljava zaljubljenike u prirodu koji imaju sreće da se nađu na pravom mestu u pravo vreme.

PROČITAJTE JOŠ NEVEROVATNA BILJKA KOJA MORA DA SE NAĐE U SVAKOM DOMU: Čuva bubrege i srce, leči gastritis i ubrzava metabolizam!

Budući da datum parenja insekta po imenu "Tiski cvet" stalno varira i zavisi od idealnih uslova koji oni traže za spajanje, ovaj prirodni događaj svake godine stvara veliku radost čitavim tokom reke Tise, od Segedina do ukrajinske granice.

Jedan od onih koji su imali prilike da zabeleže ovu nestvarnu igru prirode je Lejev Dalibor, fotograf iz Bečeja.

 

Ove godine, cvetanje je započelo juče i zabeleženo je kod Kanjiže, Novog Bečeja, Taraša i pored „Žabaljskog“ mosta.

Da bi došlo do spajanja mužjaka i ženki, potrebno je da se stekne više uslova, pre svega da je dno glinovito, da je temperatura vode 20 stepeni kao i da ne bude jakog vetra. Prvi izlaze mužjaci, koji potom traže ženke. Zato se ova pojava ne može matematički predvideti, a dešava se u periodu od 7. do 24. juna, mada postoje godine kada se uopšte i ne dogodi, piše portal I love Zrenjanin.

Za Tiski cvet "Palngenia longicauda" prva dva dana ciklusa parenja predstavljaju samo pripremu, da bi od trećeg do petog dana ova pojava dostigla svoj vrhunac. Iako se insekt tiski cvet smatra jednodnevnim, on živi pune tri godine - skoro sve vreme kao larva na glinovitom dnu reke.

 

Na svetlost dana prvo izlaze mužjaci koji se, u desetinama hiljada, pojavljuju na površini vade kao larve u heličastim čaurama. U roku od samo par minuta ove ružne larve postaju predivni leptiri. Tada izleću na obalu, traže čvrsto tlo ili list na drvetu i u toku pet minuta se ponovo presvlače, da bi se oslobođeni košuljice našli na otvorenom i započeli svoj svadbeni let, piše Nacionalna geografija.

Oko tri godine u dubokoj, masnoj zemlji na obalama i dnu reke ovi se insekti pripremaju za samo jednu stvar koju bi trebalo da postignu tokom samo jednog dana- za produženje vrste. Nad mirnom, do pre nekoliko sekundi uspavanom ravničarskom rekom počinju da se kovitlaju oblaci insekata, a od lepeta krila desetina hiljada tiskih cvetova više nije moguće čuti ni talase.

Odjednom se pojavi mnogo mužjaka, pa ribe i žabe ne mogu sve da ih pojedu. To znači da polovina polno zrelih mužjaka biva "žrtvovana". Kada se ribe i žabe gastronomski zadovolje i oteraju od hrane, na površini se pojavljuje druga polovina aktivnih mužjaka koja će oploditi ženke. Posle parenja, ženke se dižu uvis i iznad sredine reke oblikuju veliku cevastu formaciju i lete uzvodno dva-tri kilometra da bi tamo položili jaja, koja će se nošena tokom reke i svojim slobodnim padom ponovo vratiti na mesto parenja, da bi se za tri godine ponovo pojavili na istom mestu gde su bili i roditelji.

PROČITAJTE JOŠ Ana Brnabić: Predsednik Vučić me zvao u 6:02 ujutru i pitao me zašto uvozimo maline iz Maroka?

Kako pripadnici roda Palngenia longicauda nemaju usta ili organe za varenje, žive samo dok traje energija koju su akumulirali dok su bili larve. Svaka ženka tiskog cveta položi izmedu 7.000 i 8.000 jajašca. Iz oplođenih jajašca se za dve- tri nedelje izlegu larve koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i rastu tri godine. Za to vreme moraju da se „presvuku“ oko dvadeset puta, a hranu i kiseonik im donosi voda, piše Nacionalna geografija.

Share this article