Francuski naučnici: "Zemljina bliznakinja" prekrivena je okeanima i možda “živa”

Francuski naučnici izveli su nove proračune oko veličine Proksime b, jedne od planeta naše najbliže zvezde, koja je postala najverovatniji kandidat za pronalazak života u svemiru.

Nedavno otkrivena planeta Proksima b, koja se nalazi u orbiti nama najbliže zvezde, mogla bi da bude prekrivena okeanima. 

Međutim, naučnici nisu sigurni da li su njihovi najnoviji proračuni u vezi sa veličinom i svojstvima planete nazvane 'druga Zemlja' dobra ili loša vest za one koji se nadaju da će se čovečanstvo u dalekoj budućnosti preseliti na nju. 

Prisustvo vode moglo bi da znači da je Proksima b stenovita planeta s okeanima, baš kao i Zemlja, ali i da je reč o planeti koja je u potpunosti prekrivena okeanom. 

 

Proksima b se nalazi na 7,5 miliona kilometara od svoje zvezde Proksime Kentauri, što iznosi otprilike desetinu udaljenosti Merkura od Sunca. Ali, ta udaljenost ne bi trebalo da bude prepreka zadržavanju vode na površini. 

Proksima Kentauri je manja od Sunca i oko 1000 puta slabija, a astrofizičari francuskog instituta CNRS kažu da se “Zemlja 2.0” nalazi u orbiti koja joj omogućava da se voda zadrži na površini, zbog čega nije isključeno da je reč o nastanjivoj planeti.

Astrofizičari su izračunali da poluprečnik planeta iznosi između 0,94 i 1,4 poluprečnika Zemlje, a sa 1,3 Zemljine mase, planeta verovatno na površini ima vodu u tečnom stanju, zbog čega na njoj mogu da postoje vanzemaljski oblici života. 

Ipak, tek kada se potpuno izmeri polupečnik planete, znaće se kako ona izgleda. Naučnici imaju teorije za maksimalnu i minimalnu procenu. 

Prema jednoj je planeta izuzetno gusta i voda na površini bi verovatno zauzela 0,05 odsto njene mase. 

Prema drugom scenariju, Proksima b je pola vodeni svet, a pola stenoviti, odnosno prekrivena slojem okeana dubokim do 200 kilometara. 

Iz CNRS-a kažu da bi u tim ekstremnim uslovima planetu mogao da prekriva tanak sloj atmosfere, zbog čega bi Proksima b mogla da bude potencijalno nastanjiva. 

Proksima Kentauri udaljena je od sunčevog sistema 4 svetlosne godine, a sa trenutnim raketnim pogonima i dalje je prilično nedostižna. Ipak, ove godine bilo je moguće videti najave projekata za razvoj brzih i sićušnih robotskih letelica koje bi u teoriji do kraja veka mogle da dođu do te planete.

(Izvor: 24sata.hr)

Share this article