“Pčele dolaze teške jer ne mogu da lete, nema dovoljno sunčevih zraka, padaju i odmaraju se. Bez energije sunca ne mogu da lete”, objašnjava pčelar Boban Ranković iz Dražnja.
Kako kaže Boban, dobro je kada padnu kod košnica, jer se veliki broj pčela izgubi i padne u prirodi, što pričinjava velike gubitke. Međutim, on je ipak optimističan.
U ovom periodu godine, pčele se pripremaju za bagremovu pašu, koja je izuzetno važna da bi godina bila uspešna. On ističe da je za dobru pašu potreban i dobar sistem.
Ranković objašnjava kakvo vreme pogoduje pčelinjacima i kako on priprema svoje pčele za bagremovu pašu.
Da ne bi došlo do borbe uzmeđu starih i novih pčela, prska ih prirodnim preparatom od žalfije, artemskog čaja i pelina.
I staro društvo i mlad roj daće dobre rezultate na bagremovoj paši i, kako kaže, ima čemu da se nada, jer će biti i rojeva i meda i voska.
Kada bagrem dobro prođe, dodaje Boban, cela godina je uspešna.
(Izvor: b92.net)