Zamonašivši se, propovedala je zabranjenu Hristovu veru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.
Zbog propovedanja hrišćanske vere zatvarana je, silno mučena i na kraju je posečena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine. Njene mošti kasnije su prenete u Carigrad.
Praznik Petke Trnove spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.
Praznikom Prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Petka Trnova, završava se mali letni "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija. Tada se izbegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.
Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, mešaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
Narodna verovanja na današnji dan
Prema narodnom verovanju, tog dana, ne valja da se mesi hleb, pere rublje, iznosi pepeo ili radi bilo šta od ručnih radova, da tokom godine ne bi trnule ruke. Na freskama i ikonama predstavlja se u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci. U našem narodu, veoma je poštovana, iako nije zapovedni praznik (crveno slovo) i slavi se kao manastirska i zavetna slava u šumadijskim selima Lapovu i Markovcu. Mnoge žene poste tokom sedam dana, da bi se na Svetu Petku pričestile, mada se u našem narodu njoj pripisuju svojstva staroslovenske boginje Mokoš.
(Izvor: vesti-online.com)