Studenti su počeli nagađati: “50 g… 100 g… 125 g”. Profesor odgovori: “Istina je, zapravo, da ni ja sam ne znam. I dok je ne izmerimo, ne možemo biti sigurni”, te nastavi: “Ali ja sam vas hteo nešto drugo pitati…”.
- Što će se dogoditi ako držim ovako podignutu čašu, recimo, nekoliko minuta? – upita profesor.
- Ništa! – odgovoriše studenti.
- Dobro. A što će se dogoditi ako držim ovako podignutu čašu ceo jedan sat? – ponovo zapita profesor.
- Počeće vas boleti ruka – brzo odgovori jedan student.
- Tačno. A sada, šta će se dogoditi ako je držim ovako ceo dan?
- Ruka će vas početi jako boleti, a od takvog napora će vam se možda ukočiti i mišići, pa je čak moguće da vam se ruka paralizuje. I vrlo verovatno ćete morati hitno otići kod doktora.
- Vrlo dobro – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to događa, šta mislite je li se promenila težina čaše?
- Ne! – odgovoriše svi u glas.
- Pa šta je onda uzrok boli u ruci i grčenju mišića?!
Studenti se nađoše zbunjeni, situacija im je već ličila na zagonetku i svi zdušno počeše tražiti odgovor.
- Što trebam uraditi da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.
- PUSTITE ČAŠU! – čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.
- Daaaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! – poskočio je profesor.
– To isto se događa i s vašim problemima u životu i s vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme, osetićete BOL. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju raditi bilo šta drugo.
Vrlo je važno razmišljati o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i izvoditi zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana. Bez obzira u kakvoj se situaciji našli, pustite čašu na kraju svakog dana.