Na starom mestu, na početku prolaza, sedela je stara prodavačica cveća. Oko njenih nogu bili su raspoređeni buketi svežeg cveća na raširenom novinskom papiru. Prodavačica cveća se smešila, a njeno staro, izborano lice sjajilo je nekom unutrašnjom radošću.
Bez mnogo razmišljanja mlada žena se okrenula, izabrala je jedan buket i upitala: „Danas ste izgleda srećni?“
„Zašto da ne, odgovorila je starica. Sve je dobro. Zar ne?“
Bila je jadno odevena i veoma stara, njen odgovor je iznenadio ženu.
„Pa ne možete doživeti ove moje godine, a da nemate nevolje. Godine i nevolje idu uvek zajedno“, odgovorila je.
„Ali sve vam je to kao Isus i Veliki petak“, a onda je zastala.
„Kao šta?“ upitala je žena.
„Kao Isus i Veliki petak. Kada je Isus umro na krstu u petak, bio je to najgori dan za Isusa. I kad se pojave nevolje, ja se uvek toga setim. Jer tada sebe podsetim i šta se dogodilo sa Isusom tri dana kasnije. Tada je Isus ustao iz groba – vaskrsnuo je iz mrtvih. Kada stvari pođu kako ne treba, naučila sam da ne gunđam već čekam tri dana, jer tada sve nekako izađe na dobro.“
Mlada žena se nasmešila u znak pozdrava i pošla dalje. Ponela je sa sobom malu lekciju o strpljenju, i kad god dođu nevolje ili neprilike uvek se seti reči: „Daj Bogu priliku da ti pomogne. Pričekaj tri dana.“
„Pa vi ovde sedite već godinama. I uvek ste nasmešeni. Izgleda da se dobro nosite sa svojim nevoljama?“
(Izvor: novizivot.net)