Laboratorijske analize su neophodne za postavljanje ispravne dijagnoze i usmeravanje pacijenta na adekvatno lečenje. Uzimanje krvi traje veoma kratko i mnogi smatraju da je potpuno bezbolno. Za većinu laboratorijskih analiza nije potrebna nikakva specijalna priprema. Ipak, radi dobijanja što verodostojnijih rezultata, pre davanja krvi savetuje se uzdržavanje od jela dvanaest sati i izbegavanje većeg fizičkog napora.
Krvna slika je važna i u prevenciji, kao način ranog otkrivanja i pomoć u pravovremenom početku lečenja bolesti. Zato ju je neophodno proveravati u određenim periodima. O tome šta nam može reći nekoliko kapi krvi u epruveti, razgovarali smo sa Branimirom Spasojevićem, glavnim laborantom laboratorije u DZ Stari grad, i predsednikom Asocijacije laboratorijskih tehnologa i tehničara Srbije.
Procenu prepustite lekaru
Kompletna krvna slika je analiza koja nam daje važne informacije o zdravlju, a deo je rutinskih pregleda u određenim razdobljima života ili kod nekih stanja. Obuhvata analizu crvenih i belih krvnih zrnaca, i krvnih pločica ili trombocita.
Kod crvenih krvnih zrnaca posmatra se broj eritrocita ili crvenih krvnih ćelija, hemoglobin (belančevina koja sadrži gvožđe i prenosi kiseonik iz pluća u tkiva, a ugljen-dioksid iz tkiva u pluća), zatim hematokrit ili volumen eritrocita. Izračunavaju se i tzv. eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW) koje daju informacije o kvalitetu eritrocita. Smanjenje broja eritrocita, hemoglobina i hematokrita, a posebno promene eritrocitnih konstanti, mogu biti pokazatelji nekog od oblika anemije ili krvarenja.
Bela krvna zrnca pokazuju ukupan broj belih krvnih ćelija koje učestvuju u odbrani organizma od bakterija i virusa. Njihov povišen ili snižen broj upozorava na akutnu upalu bakterijskog ili virusnog porekla. Uvek se radi i diferencijalna krvna slika, tj. određuje se broj pojedinih leukocita (neutrofila, limfocita, monocita eozinofila i bazofila), jer promene u njihovom broju mogu ukazati na postojanje različitih bolesti i stanja.
Trombociti ili krvne pločice učestvuju u zgrušavanju krvi i njihov smanjen broj za posledicu ima sklonost krvarenju, dok je pojačano zgrušavanje krvi posledica porasta broja trombocita.
Radi procene nalaza utvrđene vrednosti upoređuju se sa referentnim vrednostima, što bi trebalo prepustiti lekaru jer se vrednosti razlikuju u zavisnosti od godina, pola i fiziološkog stanja (trudnoća). Osim toga, važno je znati i da se samo na osnovu jednog elementa, na primer, broja trombocita, ne može postaviti dijagnoza, jer može biti izmenjena usled niza činilaca ili bolesti. Ti elementi daju opštu sliku zdravstvenog stanja i upućuju na potrebu i vrstu daljih analiza.
Za žene i za muškarce
Ženama koje ulaze u menopauzu uz to se preporučuju i biohemijske analize i provera sedimentacije (SE). Sedimentacija ili brzina taloženja eritrocita je parametar koji govori o akutnim ili hroničnim promenama u organizmu. Normalne vrednosti SE iznose do 10/12, a sve preko toga može, ali i ne mora, da bude znak za promene. Do povećanja može doći zbog pokvarenog zuba ali i usled mnogo ozbiljnijih problema. Neko može celog života da ima SE 60 i da nema nikakve zdravstvene probleme. U svakom slučaju, ukoliko je SE i vrlo malo povećana, treba se posavetovati s lekarom.
Obavezno se radi i hepatogram, tj. test jetre, kao i kontrola bubrežne funkcije i masnoća u krvi. Za kontrolu bubrega određuju se urea i kreatinin, produkti razgradnje u metabolizmu, čiji povećan ili smanjen nivo ukazuje na poremećaj funkcije bubrega.
Lipidogram i kontrola masnoća u krvi obuhvata merenje ukupnog holesterola, triglicerida i HDL („korisnog”) i LDL („štetnog”) holesterola. Povišena vrednost ukupnog holesterola, triglicerida i LDL-a ukazuje na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Pre ulaska u svake žene u menopauzu korisno je odrediti nivo ženskih polnih hormona FSH, LH, estradiola i progesterona. Pošto se u tom dobu smanjuje nivo ženskih polnih hormona, utvrđivanjem njihovog nivoa mogu se na vreme utvrditi promene i pravovremeno sprovesti dodatna terapija.
U menopauzi je poželjno sprovesti i analizu krvi na osteoporozu. Proverava se nivo kalcijuma i fosfora u krvi i određuje alkalna fosfataza, parametar jetre, čije povišene vrednosti mogu biti znak povećane razgradnje koštane mase i mogućeg razvoja osteoporoze.
Sistematski pregled muškaraca starijih od 50 godina trebalo bi da uključuje i sedimentaciju i biohemijske analize: proveru funkcija jetre i bubrega, i masnoća u krvi. U tom životnom dobu muškarci počinju da osećaju prve tegobe u vezi s mokrenjem, pa je korisno odrediti PSA – specifični antigen prostate, koji može da bude prvi pokazatelj mogućih problema.
Važno kod reumatičara
– U slučaju reumatskih bolesti ili sumnje na njih u krvi se utvrđuje i tzv. reumafaktor da bi se bolest isključila ili potvrdila. Radi provere stanja zglobova potrebno je proveriti i koncentraciju mokraćne kiseline jer njene povećane vrednosti upućuju na poremećaj metabolizma ili na postojanje gihta – objašnjava naš sagovornik Branimir Spasojević.
Tekst Vesna Stanimirović
Kod odojčadi od šestog meseca
Prva rutinska kontrola krvi kod dece podrazumeva proveru crvenih krvnih zrnaca u šestom mesecu, čime se utvrđuje eventualna anemija. Ne radi se ranije jer odojče ima fiziološku anemiju odnosno troši hemoglobin dobijen od majke. Analiza krvne slike sprovodi se i ako dete slabo napreduje, često plače, povraća i sl. U krvnoj slici određuje se broj eritrocita, količina hemoglobina i hematokrit, a njihove smanjene vrednosti mogu ukazati na anemiju.
Savet plus +
– Cilj svake laboratorijske analize je dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza, koji će pokazati da li su u fiziološkim funkcijama i procesima nastupile promene. Savet je da tumačenje dobijenih rezultata obavezno poverite lekaru koji vas leči i prati – savetuje Branimir Spasojević.
KutakNet