Istraživači se nadaju da će moći da rekonstruišu njegovo lice zahvaljujući genetskim materijalima – kao što su vlasi koje mogu da se nađu na slikama – dok će kosti omogućiti istraživačima da rekonstruišu lice ovog svestranog Italijana.
Napredne tehnologije koje omogućavaju rekonstruisanje lica pomoću DNK – koriste se geni radi saznavanja detalja kao što su boja očiju, boja kose, ten i oblik lica – biće korišćene u otkrivanju karakteristika ovog umetnika. Istraživači gaje nada da će uspeti da saznaju kako se Da Vinči hranio, kakvog je zdravstvenog stanja bio, kakve su mu bile navike i gde je stanovao.
Međunarodni tim naučnika i istoričara analiziraće materijale iz slika, crteža i beleški koje je Da Vinči dodirivao. Istraživači, takođe, traže pristup slici ’’Poklonstvo kraljeva’’, koja se trenutno restaurira u Firenci, kako bi tražili DNK tragove u prašini slike.
Svaki genetski materijal koji se prikupi biće upoređivan sa DNK Da Vinčijevih živih i preminulih rođaka, kao i sa skeletima ili drugim ostacima koji mogu biti otkriveni u budućnosti. Njihov cilj je da završe posao 2019. godine i da time obeleže 500. godišnjicu Da Vinčijeve smrti.
Rođen u blizini Firence 15. aprila 1452. godine, ovaj genije bio je izvrstan u umetnosti, inžinjerstvu, arhitekturi i biologiji. Dve njegove slike,’’ Mona Liza’’ i ’’Poslednja večera’’, verovatno su najpoznatija i najcenjenija dela umetnosti na svetu. Njegove sveske prepune su detaljnih crteža raznih inventivnih izuma koji su bili vekovima ispred svog doba, uključujući i bicikl, padobran, helikopter, vojni tenk i parobrod.
Takođe, postoje neke sličnosti između kralja Ričarda III i čuvenog renesansnog umetnika. Naime, kada su ispod jednog parkinga u Lesteru iskopali ostatke poslednjeg kralja iz dinastije Plantageneta, otkrivena su podudaranja između njihovih DNK. Kralj Ričard III rođen je iste godine kad i Leonardo da Vinči.
(bktvnews)