Ne prođe pola godine da ne čujemo za neki okrutni slučaj maloletničkog zlostavljanja. Od ogovaranja, prekih pogleda, preko psihičkog maltretiranja, do teškog fizičkog zlostavljanja. Jedno je sigurno, nasilje je sve brutalnije.
Teško vreme u kome živimo nije se odrazilo samo na standard. Radimo za račune od jutra do sutra, nekvalitetno se hranimo, a u svoj toj trci za preživljavanjem, zaboravili smo da se posvetimo deci. Pojava nasilja uvek odražava stanje u kome se čitavo društvo nalazi, kao i sistem vrednosti koji dominira.
Deca su preopterećena
Program „Škola bez nasilja” sprovodi se već deset godina, pa ipak slučajevi poput Galinog ili Alekse Jankovića i Anđele Todorović, koji su sebi oduzeli život, navode na pitanje da li takvi programi imaju efekta. Najnovija istraživanja pokazuju da je 65 odsto učenika barem jednom bilo izloženo nekom obliku agresivnog ponašanja i da u proseku svaki četvrti đak u toku školovanja više puta trpi maltretiranje „drugara“ iz klupe. Program se sprovodi u 251 školi i njime je obuhvaćeno više od 210.000 učenika i 15.000 odraslih iz 64 mesta.
- To je i dalje sjajna ideja i takvi programi treba da postoje. Međutim, uprkos dobroj nameri, tu postoji problem da su deca prezauzeta obavezama u školi, posebno u osnovnoj školi, gde bi trebala da uče o moralnim vrednostima, toleranciji, druženju. Pored drugih predmeta takve stvari jednostavno ne mogu da dođu do izražaja - smatra Radmila.
Radmila Grujičić, dečji psiholog, kaže za „Alo!” da nijedno dete nije bazično nasilno, ali da je nastupilo vreme gde je forma bitnija od suštine.
- Važnije je kako nešto izgleda, a manje je važan sadržaj, odnosno kvalitet, znanje osobe, intelekt. Kao da vlada negativna selekcija. I tako je unazad 20-30 godina. U tom kontekstu i socijalnoj atmosferi nije neobično da jednu devojčicu, zbog bolesti koju ima, druge devojčice ne smatraju lepom i nekim ko treba da bude sa njima. Mi imamo problem kao društvo da se prave vrednosti ne izbacuju u prvi plan. Zato mnoga deca koja su dobra, postaju meta vršnjačkog nasilja - objašnjava ona.
Kako ističe, ta etičko-ekonomska kriza u kojoj smo se našli reflektuje se i na decu, jer se i ona bore za poziciju i moć.
- Roditelji rade da bi obezbedili opstanak porodice i vrlo malo vremena provode sa svojom decom. Tako prepuštena deca se bore sama za sebe. To ne mora da bude loše, ako se iskoristi za dobre stvari, recimo za završetak školovanja, napredovanje u karijeri. Problem je što se pogrešni ljudi propagiraju kao primeri moći. Starlete, kriminalci i političari promovišu se umesto doktora nauka, inženjera - kaže Grujičićeva.
Kao posledica stanja u kome smo se našli, a koje traje godinama, i nasilje vremenom postaje sve brutalnije.
- Agresivnost raste, ali mislim da je to sistemsko pitanje. Ako su deca agresivna, to znači da su nečim nezadovoljna, pa treba da se zapitamo čime ih zadovoljiti. Da li slobodno vreme provode na kvalitetan način, da li imaju razne radionice, treninge? I tu se opet vraćamo na onaj finansijski momenat, mogu li sebi to da priušte. Ključno je porodici vrati mir, tako što će
moći da žive od svoga rada, i verujem da ćemo imati manje ovakvih slučajeva. Deca su koleteralna šteta zbog stanja u kome smo se našli. Ipak, uprkos takvom trendu, smatram da imamo i sjajnu decu i da su ona u većini - zaključuje naša sagovornica.
Najdrastičniji primeri nasilja
maj 2011 - Aleksa Janković ubio se skokom sa trećeg sprata jer je osam puta pretučen. Dobio je potres mozga i završio sa longetom.
maj 2014 - Anđela Todorović (14) skočila sa petog sprata jer nije mogla da se izbori sa svakodnevnim ismevanjem i vređanjem u školi.
septembar 2015 - tri srednjoškolke brutalno prebile drugaricu u Kruševcu zbog ekstravagantnog oblačenja i nadograđenih noktiju.
septembar 2015 - u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Vranju nekoliko đaka fizički napalo i pretuklo učenika četvrtog razreda.
oktobar 2015 - učenica iz Bačke Palanke povređena u tuči s vršnjakinjama, od kojih joj je jedna gasila cigarete po vratu.
KutakNet