Zelenooku devojčicu iz Avganistana 1985. godine fotografisao je Stiv Mekari za naslovnicu časopisa Nacionalna geografija. Fotografija i dan-danas budi interesovanje i divljenje širom sveta, a priča o Avganistanki, po imenu Šarbat Gula, koja je tada imala 13 godina, vredna je divljenja i strahopoštovanja.
Stiv je radio priču o sovjetskoj okupaciji Avganistana i izbegličkoj krizi. U šatorima obližnjeg izbegličkog kampa Nasir Bagh bila je organizovana škola u koju je on jednog dana zašao. Nije imao često priliku da fotografiše žene, ali u šatoru su bile devojčice mlađe od 13 godina koje nisu morale da nose burku i lica su im bila otkrivena.
Mekari je brzo reagovao i na Kodachrome slid filmu snimio legendarnu fotografiju. Ime mlade Avganistanke otkriveno je tek 17 godina pošto je slika objavljena.
Šarbat je sa svojom porodicom živela u istočnom Nangarhu kada su Sovjeti izvršili invaziju na Avganistan 1979. Njena majka je umrla od upale creva u selu kada je Šarbat imala osam godina. Kao stotine hiljada drugih Avganistanaca, njena porodica (otac, četiti sestre i brat) su emigrirali u Pakistan i tamo počeli da žive u izbegličkom kampu Kača Garahi, na obodima Pešavara.
Udali su je sa 13 godina, ali njenom mužu je ubrzo postavljena dijagnoza hepatitisa C i umro je pet godina posle sklapanja braka. Šarbatina najstarija ćerka je takođe umrla od iste bolesti pre tri i po godine. Imala je 22 godine i iza sebe je ostavila dvomesečnu kćerkicu.
*Foto: Tanjug/AP
Šarbatina fotografija je privukla pažnju u celom svetu, a i danas je ovo najpoznatija slika ikada objavljena u Nacionalnoj geografiji.
Godine 2001. kada su talibani svrgnuti s vlasti u Avganistanu, časopis je organizovao detaljnu potragu za devojkom. Posle dužeg vremena pronađena je u zabačenom delu planina Tora Bore, a njen identitet je potvrđen biometrijskim merenjem – tehnologijom upoređivanja uzorka zenica žive osobe i osobe s fotografije. Tada je imala oko 30 godina i živela je u bedi.
Tako se 2002. ponovno našla na naslovnici, pozirajući sa svojom slavnom fotografijom.
U Pakistanu je živela 35 godina, ali je osuđena i deportovana zbog posedovanja lažne pakistanske lične karte. Njen slučaj je pokrenuo priču o hapšenjima i prisilnoj deportaciji avganistanskih izbeglica.
Šarbat je danas bolešljiva 40-godišnjakinja, ali se i dalje nada da će naći svoj mir. Svoju kuću u Pakistanu je prodala plašeći se hapšenja jer nije imala papire da bi ostala. Dva dana pre nego što je htela da se sa decom vrati u Avganistan, izvršena je racija i ona je uhapšena i zatvorena.
*Foto: Tanjug/AP
Pakistanska vlada je naložila da oko dva miliona avganistanskih izbeglica napuste njihovu teritoriju. Šarbat je služila 15-dnevnu zatvorsku kaznu, ali prvu nedelju je provela u zatvoru, a drugu u bolnici gde su je lečili od hepatitisa C.
- To je bio najteži i najgori incident u mom životu - rekla je.
Pakistanci su shvatili da će im čitav slučaj narušiti reputaciju, pa su joj ponudili da ipak ostane, ali je ona to odbila. Izjavila je da će u Pakistan eventualno dolaziti samo da ode na grob muža i ćerke i pomoli se, piše Avaz.ba.
Nijedno od šestoro Šarbatine dece (još jedna kćerka joj je umrla i sahranjena je u Pešavaru) nemaju boju očiju kao ona.
*Foto: Tanjug/AP
Avganistanska vlada je obećala da će joj kupiti kuću u Kabulu, ali su je posle obećanja smestili u iznajmljeni stan, čija stanarina nije plaćena mesecima. Predsednik Ašraf Gani još nije ispunio obećanje, iako njegovi portparoli medijima ponavljaju da će Šarbata biti zbrinuta.
- Proslavila me je, ali je dovela i do mog zatvaranja. Posle svih ovih problema bih želela da osnujem nevladinu organizaciju koja ljudima nudi besplatno lečenje. Pre ovoga sam bila seljanka. Nije mi se dopalo što je moja fotografija u medijima. Sada sam jako srećna što mi je ukazana čast i učinila me je poznatom među ljudima. Ishod fotografije je pomogao mnogim udovicama i siročićima. Sada sam ponosna na to -kaže žena koja celog života ne može da nađe ono što traži - mir.
(Izvor: Telegraf.rs)