Ljudi ostadoše u čudu, al hajde, verovatno su pomislili ima puno posla sad pred Novu godinu, ima vremena, videćemo se, pa nije oglavu, pobogu..., podelila je sa nama svoju priču čitateljka iz Beograda koja je htela nekom da se poveri ali ju je, veli, bilo sramota da to ikom kaže.
- Ali moram ovo da priznam ovako anonimno, javili su se onomad kad je bilo skoro po 7.000 zaraženih i nije mi bilo baš ni pravo, ni svejedno. Nije da se plašim, al pomalo me i strah posebno što živim sama pa o meni ako se razbolim nema ko da brine niti da mi donese, ni prinese - kaže čitateljka koja nas je molila da joj ne objavimo ime.
Prošlo je dva-tri dana i već kad sam ja to u glavi pregurala, stiže mi mejl i to od kumova?! Svašta, šta oni meni imaju da napišu u mejlu, pogledam ja i - umalo u zemlju nisam propala...
A u mejlu slika... Oboje se testirali na koronu, slikali mi i poslali da su negativni i pitaju: Kumo, možemo li sad na kafu?
Mene živ sram pojeo a kad sam na kraju smogla snage da to kažem jednoj drugarici i to kao da se dogodilo nekom drugom, ona žena crče od smeha!
Šta biste vi uradili?