Vinsent van Gog je "Zvezdanu noć" naslikao tokom boravka u duševnoj bolnici u Sen Remiju u Francuskoj nakon što je u jednom od svojim psihotičnih napada odsekao sebi uvo. Slika je datirana sa jun 1889. godine, mesec dana nakon Van Gogovog dolaska u kliniku i 13 meseci pre njegovog samoubistva.
– Moja me kukavna bolest tera da radim s nemim besom, veoma polako, ali bez prekida od jutra do mraka... Verujem da će mi to pomoći da ozdravim – napisao je tih dana Van Gog svom bratu Teu.
Danas znamo da je slavni umetnik patio od jednog oblika epilepsije, stanja koje prate česte halucinacije, kao i anksioznosti i naleta velike energije ili pak depresije. Njegova bolest, smatraju istoričari, verovatno je prouzrokovala način na koji je Van Gog stvarao, piše portal Higherperspectives.com.
Ipak, naučnici su tek nedavno otkrili još nešto na slici "Zvezdana noć". Nakon što su analizirali teleskopske slike na kojima se vidi prirodno kretanje svetlosti u i oko zvezda, primetili su da je ono veoma slično načinu na koji se svetlost kovitla oko nebeskih tela na Van Gogovoj slici.
Nakon detaljne analize otkriveno je da je umetnik sa neverovatnom preciznošću na svojim slikama predstavio turbulencije, jednu od najnejasnijih i najkomplikovanijih pojava u dinamici fluida zbog koje fizičari i astronomi i danas lupaju glavu.
Ovaj neverovatni fenomen primećen je na još nekoliko Van Gogovih slika, a ono što je još intrigantnije je to što je umetnik uspevao da tačno predstavi turbulencije samo kada je stvarao tokom svojim psihotičkih napada.
Reč je o sposobnosti koju normalan ljudski mozak jednostavno nema.