Šejh Abas koji već 26 godina kupa mrtvace, priča ono što se njemu tokom svih ovih godina desilo: “Pred sam početak rada, nazvaše me sa aerodroma i rekoše mi da je u avionu umro jedan mlad čovek.
Odmah smo stigli tamo, pa ga stavili u automobil i dovezli u mrtvačnicu. Okupali smo ga i zamotali, da bi ga spemili za sahranu. Pred polazak ka džamiji, javiše mi da mu dolazi njegov otac i brat da ga vide, jer je umro u avionu sam.
- Pred mrtvačnicu je došao stari otac oslanjajući se na štap, kao i brat od umrlog. Otac je tražio da vidi svoga sina poslednji put. Kad sam mu otkrio lice, odmah je pao na njega, videlo se da ga je njegova iznenadna smrt teško pogodila. Dok ga je njegov otac ljubio po obrazima, iz desnog oka umrlog su potekle suze. Ali, on ne može da plače, pomislih da nije ostalo malo vode dok sam ga kupao, pa sam maramicom mu dobro obrisao oko, ali, opet je suza potekla - pričao je Šejh.
*Foto: Nebojša Mandić
- Kad smo stigli u Meku, otac je opet tražio da ga vidi, ja sam mu otkrio lice i opet je iz njegovog desnog oka potekla suza... svi su to videli. Taj dan mu je klanjana dženaza u Haremu a bilo je oko 2 miliona ljudi. Koja čast... - sećao se Šejh.
I posle sahrane, Šejh Abas, radnik iz mrtvačnice se odlučio da sazna sve o pokojnom mladiću.
- Nakon nekog vremena, odlučio sam da posetim tu porodicu i da ih obiđem u žalosti. Mene je zanimao njegov život. Pitao sam njegovog brata o njemu. On mi reče da je bio poput i ostalih, namaz, post, učenje Kurana, ali je najviše od svih posebnu pažnju posvećivao roditeljima koji su stari i iznemogli - pričao je Abas.
Sećao se priče pokojnikovog brata: “Naš otac od kad je oslabio na nogama, nikada nije na njima otišao do WC-a, nego bi ga on uzeo u naručje i odnosio tamo, pa ga čekao. Njega i majku je hranio svojom rukom, uz njih je bio dan i noć, ako bi oni uzdahnuli, on bi bio pored njih… Mislim da su one suze, tuga što se rastavlja od roditelja”, tumačio je on.
(Izvor: espreso.rs)