Nasilna iseljenja pod palicom bahatih izvršitelja, svakodnevna su pojava širom Srbije. Mada se drže zakona i samo "rade svoj posao", izvršitelji naplaćuju, oduzimaju, otimaju - bez da im bilo ko stane na put, a i kada se građani i organizacije u tome udruže, najveći uspeh je privremeno odlaganje izvršenja.
Postoje organizacije koje se bore protiv nasilnih iseljenja, uglavnom starih i siromašnih ljudi, a portal Espreso je pisao o velikom broju ovakvih slučajeva, ali se i dešavalo da na licu mesta, usled velike podrške okupljenih, prisustvujemo odlaganju, odnosno sprečavanju istih. Nažalost, uglavnom se dešava da okupljeni ljudi, koji fizički štite one koje je stigla pravda izvršiteljske ruke, samo odlože izvršenje na nekoliko dana, kada se izvršitelji vraćaju, praćeni policijom.
U uređenom društvu 21. veka, dugovi se moraju plaćati, bilo da je u pitanju struja, voda, infostan, porez... Ipak, postoji veliki broj socijalno ugroženih pojedinaca i porodica, koji nisu u mogućnosti da izmire nagomilane dugove i njima bi trebalo pomoći da se oslobode plaćanja svih obaveza. To je moguće društvenom solidarnošću na uređen, precizno definisan način. Međutim, u uslovima u kojima vlada zakon jačeg, pojam izfršitelja dobija potpuno drugačiju dimenziju.
Privatni izvršitelji su uvedeni na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 5. maja 2011. godine. Usvajanjem ovog zakona 2011. uvedene su novine u samom toku izvršnog postupka, a najveća novina bila je uvođenje nove pravosudne profesije do tada nepoznate u srpskom pravu - izvršitelje. Ipak, bahato ponašanje pojedinih izvršitelja uzelo je maha, te umesto u interesu stranaka, pune svoje džepove i ostvaruju ličnu dobit prekoračenjem ovlašćenja koja su im data.
Brojni su slučajevi iseljenja, a o mnogima od njih Espreso je već pisao. U Beogradu je Branka Havatami sa svojim teško bolesnim sinom izbačena iz stana zbog duga od 6.000 evra. Tada je stan koji na tržištu vredi oko 70.000 evra prodat je za 26.000 evra. U slučaju porodice Aksentijević, stan je na javnoj licitaciji kupio sin izvršiteljke. Porodica Maurer izbačena je iz stana iako je dokazala da je bivši podstanar falsifikovao dokumentaciju i stavio lažnu hipoteku. Ovo su samo neki od slučajeva, a mnogi svakodnevno strahuju od mogućnosti da im izvršitelji pokucaju na vrata.
Kada je u pitanju naplata dugova, ne postoji nikakav red, a izvršiteljima naruku ide i zakon. Naime, prvo morate da platite i dug i troškove izvršenja, a tek nakon toga možete da se žalite i pokrećete sudske postupke. Konkretno, to znači sledeće: prvo će vas izbaciti iz kuće, prodati je po tri puta nižoj ceni, nakon čega vi možete da se žalite i sa ulice na koju ste izbačeni sudite čak i do deset godina. Ukoliko nemate para za advokate i sudski postupak, to je apsolutno vaš je problem. Ovo se odnosi čak i na dugove čija je naplata zastarela. Izvršitelj će i taj dug da naplati, a vi se posle žalite i pozivajte na zastarelost.
Radna grupa Ministarstva pravde pripremila je predlog izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Izgleda se uvidelo da se izvršiteljski posao u sve više slučajeva pretvara u mafijašku spregu između poreznika, izvršitelja i sudova. Međutim kada će zakon biti donet i kada će početi njegova primena, još uvek se ne zna.
Izmenama zakona je predviđeno da se rešenja više neće objavljivati na oglasnim tablama sudova. Takođe, izvršitelji ne bi dalje mogli da prodaju imovinu ispod cene, već na takođe javno objavljenim licitacijama.
Da izvršiteljski posao sve više podseća na zelenašenje i reketiranje i dužnika i poverilaca, dokaz je i to što posao izvršitelja izgleda otprilike ovako: oni otkupljuju potraživanja od poverilaca po nižoj ceni, a onda od dužnika naplaćuju ceo dug i još tome dodaju zatezne kamate i svoju „uslugu", to jest troškove izvršenja. Kako bi se ovome stalo na put, a izmena zakona imala smisla, neophodno je da prvenstveno sprečiti očigledan sukob interesa samih izvršitelja.
Izvršitelj iz Niša koji je zaradio skoro 2 miliona evra
Prošle godine, mediji u Srbiji pisali su o slučaju izvršitelja iz Niša koji je inkasirao za nepune dve godine više od dva miliona evra. On je samo samo u 2016. godini na ime prihoda uplatio PDV u vrednosti od 31.425.660 dinara, dok je za prvih osam meseci u 2017. godini po istom osnovu uplatio nepunih 20 miliona dinara – dakle, preko 50 miliona za manje od dve godine. Ovo dalje, prostom računicom, vodi do impozantne zarade od minimun 2.135.932 evra ili plate od 107.000 mesečno.
Od njegove zarade, država je dobila samo plaćen porez, jer izvršitelji nisu dužni da u republički budžet uplaćuju deo nagrade, iako im je povereno javno ovlašćenje. Izvršitelji, naime, kao i svi drugi preduzetnici državi plaćaju jedino porez.
(Izvor: espreso.rs)