Na hrvatskom primorju postoji mnogo lepih i neotkrivenih mestašca koji i dan danas privlače pažnju brojnih znatiželjnika i bude maštu. Upravo se u takvu jednu avanturu uputio i poznati hrvatski bloger koji je odlučio da istraži brda Dubrovačkog primorja, tačnije seoce Ošlje gde se nalaze ostaci jedne crkvice koja važi za jedinstvenu u toj oblasti. Prenosimo vam zapis sa njegovog bloga “Brod u boci“.
“Saznao sam da se u brdima Dubrovačkog primorja, nalaze ostaci jedne crkvice koja je po mnogočemu jedinstvena i neobična. Gledano iz visine, svemoćnim okom Guglića, podseća na kameni cvet od osam latica, od kojih sedam imaju polukružni oblik, a osma se izdužila u rep i sad sve zajedno nalikuje zvezdi repatici koja juri nemirom. U skladu sa njenim oblikom, crkvicu su prozvali jednostavno – Rotonda, a zapisa o njoj, toliko je malo.
*Foto: Brod u boci
Preko zaliva kamenica savio se most, uz obalu krenuo put, ispočetka žustro, potom se izvio jednom, dvaput, mnogoputa i nakon nekoliko kilometara dovela nas pred seoce zvano Ošlje.
Plodno zelenooko polje sa crvenom zemljom, na čijim se krajevima skućilo nekoliko zaselaka sjedinjenih sa sivim kamenom koje ih okružuje. U daljini laje pas, u žbunovima cvrkuću ptice, na obronku se tamni šuma čempresa, a povrh svega se raširio – mir. Vazduh je zasićen mirisima aromatičnog bilja. Jug u svoj svojoj raskoši.
*Foto: Brod u boci
Zanimljiva su ta mestašca u dubrovačkim brdima, skrivena od sveta, gotovo bih rekao da imaju nešto ostrvsko u sebi, nešto teško objašnjivo što ih čini posebnim. Tek koji kilometar udaljena od sjajnog Groada za kojeg znaju svi, ona samuju i sanjaju u isti mah. Čini mi se kao da im godi uloga svesnog autsajdera i da brižno čuvaju tajne za koje hiljade prolaznika u bermudama i havajskim košuljama i ne slute da postoje izvan starih zidina.
*Foto: Brod u boci
Uglavnom, iznad sela, u brdu krševitom, ali s bujnim rastinjem, urezana je crta kojom vijuga put prema našem odredištu. Najlepše je peške, premda se može i autom.
Crkva Rotonda je ruševina osmoroapsidalne kružne građevine koja se može smestiti u vreme između 9. i 11. veka. Rotonda je jedinstvena građevina, vrlo retka u istoriji arhitekture. Postoje legende u vezi ove crkve da su u njenoj blizini zakopana zlatna zvona.
Iskreno, potraga za zlatnim zvonima nije nas suviše zaokupila jer je i sama kamena građevina toliko ljupka, skladna i dopadljiva da nam više od toga i nije potrebno. Ali opet, sve je nekako neobično, počevši od mesta na kojemu je podignuta. Na prvi utisak, sasvim je nelogično, niti je na vrhu, niti je na sedlu, niti je na središtu energetskih meridijana, kao da za takve tričarije uopšte ne mari.
*Foto: Brod u boci
Ona je sasvim posebna kad je počnemo proučavati kao akustično telo. Njen specifični oblik omogućuje da zvukovi koji se stvaraju unutar osmorolatičnog cveta unutra i ostaju, i ne samo da ostaju već dobivaju posebnu boju, a spolja je opet građena tako da sve suvišne zvukove odbija od sebe.
*Foto: Brod u boci
U njenoj unutrašnjosti, tačno po sredini nalazi se živa, kompaktna, monolitna stena. Ona tek svojih vrhom izranja na površinu ali kao i kod ledenih bregova, najveći se deo nalazi negde ispod, čvrsto usidren u zemlji.
Čim sam stao na tu stenu, prožeo me snažan osećaj da se upravo ovde, na ovome mestu pre hiljadu i nešto godina dogodilo nešto važno, sudbonosno.
*Foto: Brod u boci
I da je čitava crkvica upravo zato podignuta oko tog mesta. Naravno, dopuštam svakome da mi kaže kako trabunjam, priznajem da moja teorija nema nikakvo naučno uporište, ali opet kažem – mene je prožeo takav osećaj. Čista intuicija. Ono što je neosporno jeste činjenica da je Rotondu izgradio majstor”.
(Izvor: blog.dnevnik.hr/broduboci / Preuzeto: Telegraf.rs)