Novinar "Blica", Darko Nikolić, pre tri sedmice je pisao o baki sa zemunske pijace, kod koje je kupio vrlo jeftin zeleniš, a onda tek kod kuće shvatio da ga je ona povezivala pokidanim gumicama.
Od tog trenutka, krenula je potraga za bakom, jer je nije bilo svakog dana na trotoaru pokraj pijace gde ju je naš kolega uočio, a onda desio novi susret. I, o njemu, tom novom sretanju sa bakom Darinkom, za koju je samo saznao da je iz Batajnice, zapisao je sledeće:
*FOTO: DARKO NIKOLIĆ / PRIVATNA ARHIVA, Baka Darinka
"Otkako sam pisao kako sam na trotoaru pokraj pijace u Zemunu od nje kupio zelje, pa tek kod kuće video čime je ona vezivala sve to što je nabrala, isekla, oprala bolje nego za supermarket, javilo se mnogo ljudi. Hteli da je pronađu, pomognu. Ne idem ja često u Zemun, prosto živim na skroz drugom kraju Beograda, ali me je nedavno kolega pozvao i rekao "Imam nešto za onu baku. Javili se moji prijatelji iz Amerike, pa svrati da uzmeš".
Pomenuti kolega je za baku zaista organizovao i prosledio jedan divan poklon. Kada sam, začuđen tolikom dobrotom, upitao šta da joj kažem kada je pronađem, samo se osmehnuo i rekao "Ne moraš ništa. Prosto, to od dobrih ljudi iz Njujorka".
*FOTO: DARKO NIKOLIĆ / PRIVATNA ARHIVA, Baka Darinka koja prodaje zeleniš pokraj Zemunske pijace
I, u Zemunu, pokraj pijace, na istom onom trotoaru, ovog prazničnog vikenda sam našao onu baku. Kada sam joj predao poklon, gledala je zbunjeno. Pa joj se osmeh pojavio. Pa suza u oku. Pa je onda zavukla žuljeviti dlan u nedra, izvadila krstić, poljubila, pa krenula da meni ljubi ruku. Jedva sam joj objasnio da ja nisam ništa uradio, da sam samo zapisao taj naš susret, fotografisao pokidane pa vezivane gumice, a da su dobri ljudi sami počeli da se javljaju. Rekla mi je posle da su se neki od onih koji su čitali šta sam zapisao - pojavili tu kod nje, pronašli je.
"Jedna žena je došla i kupila mi sve! Čitala, pa došla!". Ali, ovu njenu prazničnu radost, taj osmeh, taj celiv krstića, sva ona potonja otkrovenja kada sam kupio šta god da mi se od njenog zeleniša učinilo potrebnim, a i malo više, to ne staje u reči. Baka Dara, od Darinka, je išla za mnom i posle rastanka, dala mi neke čarapice, pletene. Majušne baš. Kažem "ne treba, bako, prodajte, vama su potrebnije", ali, nije bilo moguće ubediti je. Niti zaboraviti reči "milijardu puta neka se dobrim vrati svako dobro onima koji su dobro činili". Ima slušni aparat, pa je morala da ga vrati na mesto kada se, od trčanja za mnom, on malo izmestio.
*FOTO: DARKO NIKOLIĆ / PRIVATNA ARHIVA, Suzne oči bake Darinke
Oni dobri ljudi iz Njujorka, ona meni nepoznata žena koja je jednog dana došla i sve od bake kupila, ono ljubljenje krstića na trotoaru pokraj pijace, ove pletene čarapice, pruženi dlan i koračanje zajedno - podsetiše me na snagu Dobra. Da, ovde ima Dobra, zlo samo ima bolji marketing", zaključio je Darko.
(Izvor: blic.rs)