Damjan je običan dečko. Ima 18 godina, završio je treći razred Muzičke škole, planira da upiše fakultet kad maturira. Fin je, vedar, svira u bendu, druži se, čak ga i profesori hvale. Međutim, nije imao sreće: razboleo se, i tokom prvog polugodišta više vremena proveo je u bolnici nego u školi i na kraju je zbog dobroćudnog tumora morao i na operaciju.
Još gora nesreća zadesila ga je kada mu je u martu preminula mama, koja je bolovala dugo, takođe zbog tumora, i od tada Damjan živi sam. Da udarac bude jači, čak mu je istog dana kada je ostao bez mame, ugino jedan od dva psa, onaj uz koga je rastao od svoje treće godine.
Otac ne živi sa njim, takođe je bolestan, a Damjanu je preostalo da se snalazi sam, sa 10 hiljada dinara mesečno, koliko iznosi penzija koju je nasledio od majke.
Iako je želeo da se sam izbori i ovu priču nije podelio ni sa kim, ipak su sve saznali njegovi profesori iz zemunske Muzičke škole "Kosta Manojlović", i uradili su nešto što je zaista za pohvalu. Zaposleni u školi odriču se dela plate svakog meseca do avgusta naredne godine, odnosno dokle god je Damjan Radojević njihov učenik.
*FOTO: GOOGLE STREET VIEW / SCREENSHOT, Muzička škola "Kosta Manojlović" u Zemunu
Damjan u ovoj školi pohađa smer muzičke produkcije, za koji jedna od njegovih profesorki, Željka Simanović, kaže da je jedan od retkih srednjoškolskih smerova nakon kojih đaci mogu da se zaposle odmah nakon mature. Stoga je jako važno da tinejdžer završi obrazovanje, kako bi mogao da nađe dobar posao, nastavi da se školuje ili zavredi neku stipendiju, imajući u vidu da je korektan đak.
- Kažu kolege: "On je fin i miran, ali je malo odsutan". Odsutan je sa debelim razlogom. Tri godine nismo znali šta se dešava, on je hteo da izađe na kraj sa svime sam. Ali kada smo saznali, rešili smo da ga podržimo, ko koliko može, svako je odlučio koje sume može da se odrekne od plate, a da ne oseti - rekla nam je profesorka klavira Muzičke škole "Kosta Manojlović, Željka Simanović.
Trenutno su uspeli da sakupe oko 38 hiljada dinara, koji će mesečno biti uplaćivani na Damjanov račun. Činjenica je da sa deset hiljada dinara majčine penzije ne bi mogao da se izbori ni sa računima, a kamoli da napuni frižider.
*FOTO: МОJА ШКOЛA / YOUTUBE, Muzička škola "Kosta Manojlović", Zemun
Skromna profesorka Simanović izričita je u tome da fokus ove priče nije kolektiv škole, niti da je Damjana potrebno sažaljevati. Ne - poenta je omogućiti čoveku da se školuje i radi, pogotovo kada je u pitanju mlad i kvalitetan čovek kao Damjan.
Od njega samo traže da sledeće školske godine ima bolje ocene nego ove, kada zbog svih teškoća nije mogao da se posveti učenju koliko bi trebalo.
- Veoma je fin. Sam je tražio da dođe na veće na kraju školske godine kako bi se svima zahvalio i da bi ga upoznali oni koji ga ne znaju. Mene su grdile kolege, kažu "Što si ga naterala", ali stvarno nisam, sam je to tražio.
Što je najvažnije, kaže ona, mladić nije klonuo, pozitivan je i bistar dečko, u šta smo se uverili i sami.
Damjan nam je i sam potvrdio ove događaje, mada pomalo nevoljno: sasvim razumljivo, neprijatno mu je da razgovara o tome.
FOTO: МОJА ШКOЛA / YOUTUBE
Uči da radi kućne poslove
Zahvalan je svojim profesorima, a podršku je, kaže dobio i od drugova.
- Oni me podržavaju kako oni mogu. Tu su svi kad treba. Mada, hteo sam ja to sve sam, moram sam da se izborim, to ne može niko drugi umesto mene - kaže Damjan.
Na pitanje kako se snalazi sada kad mora da brine sam o sebi, uz smeh kaže:
- Ako mislite da li znam kako se pere veš, to sam delimično naučio. Malo je komplikovano plaćanje računa, ali oko toga mi pomaže mama jedne drugarice.
U načelu, želja mu je da nakon srednje škole upiše fakultet, ali ipak, priznaje, nema dugoročan cilj.
- Živim od danas do sutra - kaže, i dodaje:
- Ali nisam sam, imam psa.
Što se tiče podrške rodbine, sa njima, kaže, nije u lošim odnosima, ali nisu ni preterano bliski, a ima i oca, koga viđa jednom u nekoliko nedelja.
- On mi je više kao prijatelj, nego kao roditelj - kaže Damjan.
Nesrećne okolnosti, nažalost, mogu zadesiti svakoga. Važno je samo u takvim trenucima imati oko sebe dobre ljude, koji se neće prepustiti beskorisnom sažaljenju, već ponuditi konkretnu pomoć, čak iako mi to ne želimo. Ovo je priča o tim ljudima.
(Izvor: blic.rs)