Dragana J. (30) rodom iz Novog Pazara imala je 25 godina kada je primila islam.
Kaže, nije ni sanjala da će zbog ljubavi postati Almira. Ali takve stvari se i ne planiraju… Zar ne? One se jednostavno dese.
To kako su otac, majka i brat reagovali na njen izbor i na koliko je prepreka nailazila dok se nije izborila da danas bude srećna i voljena žena sa troje predivne, zdrave i vesele dece, dodaje, samo ona zna.
Tako želi i da ostane.
I mi to poštujemo. S Almirom se nalazimo u jednom prestoničkom kafiću.
Podne je, stolovi usijani k’o tepsije, u susret nam ide (kako je od milošte zovu) Alma u klasičnoj islamskoj feredži od crne čoje. Široki, dugi rukavi nonšalantno joj „igraju“ oko zglobova, dok je jaka kragna, čini nam se, bar onako na prvi pogled, steže oko tankog vrata.
Pitamo je da li joj je vruće?
Ona se osmehuje, otvarajući priču zbog koje smo se i našli. Da, pričaćemo o feredži.
– Nimalo… Znala sam da će to biti prvo što ćete me pitati. Znate, razmišljala sam celu noć o našem susretu – odgovara u stopu, neposredna i moramo dodati, neuobičajeno za gradsku sredinu – smirena i zadovoljna Almira.
– Negde oko tri ujutru rešila sam da vas ne maltretiram dosadnim i hiljadu puta ispričanim pričama o istorijatu feredže. Pričaću vam o sebi… – priča Alma uz osmeh nastavljajući – Apsolutno nije važno koje sam vere bila pre primanja islama. Bila sam devojka u pravom smislu te reči već sa 14 godina. Prvi put sam primetila poglede dečaka… I oni su u tom nekom dobu mene počeli da privlače. Nikada nisam bila stidljiva.
Umela sam iskreno da volim i na to sam ponosna.
Bilo je to doba kada se prvi put ozbiljno zaljubila.
– Nije važno kako se zvao… Slomio mi je srce i dugo sam posle njega bila sama. Razumeće me sve žene koje su nekada volele. Znate i vi onaj osećaj kao da vam je neko iščupao nešto iz grudi, pa as na tom mestu boli tako jako da ponekad mislite da nećete osvanuti! U ono vreme, bilo je dana kada sam bila gotovo sigurna da ga nikada neću zaboraviti.
Ono što je Almi tada najviše smetalo bilo je saletanje drugih momaka…
– Alah me je stvorio ovakvu kakva sam… Kažu da sam zgodna žena, a nije moje da se protivim (smeh)… Šta god da sam obukla, privlačila bih pažnju. U farmerkama su podjednako zurili u mene, kao i kada bih obukla najobičniju majicu i pantalone – iskrena je naša sagovornica prelazeći lagano da deo života u kojem je srela čoveka svog života.
– Mustafu sam upoznala u 24. Godini. Bio je to jedan od onih susreta koji se dešavaju jednom čoveku među milion njih… Vidim kako me sumnjičavo gledate, ali takve stvari ne mogu rečima da se objasne. Znala sam da je on taj i da ću primiti zbog njega islam i, ako treba suprotstaviti se celom svetu.
Feredžu je prvi put obukla u 25. Kaže, to se jednostavno podrazumevalo. Tako je htela porodica njenog Mustafe, ali i ona!
– Gledala sam kako su je dostojanstveno nosile Mustafina majka i sestre, i verujte mi i sama sam poželela da je obučem. Iskreno… I danas, posle pet godina mogu da vam kažem da žena ne zna šta znači biti poštovan i dostojanstven dok ne odene feredžu! Nema onih ponižavajućih pogleda muškaraca od deset do osamdeset godina, zbog kojih sam milion puta prevrnula očima…- zastajkuje za trenutak Alma značajno nas gledajući da bi nastavila:
– Znate, ipak je najlepše u svemu to što znate da je sve ono što imate rezervisano ne samo za jednog muškarca već i samo za njegove oči i poglede! Od toga jednostavno nema lepšeg osećaja! Mislim da ne moram da vam dodam da Mustafa uopšte nije morao da me ubeđuje da obučem feredžu. Da mi njegovi nisu tražili, to bih naposletku uradila sama! – kategorična je Almira koja dodaje da je mnogo samouverenija i opuštenija otkad se oblači po islamskim običajima.
Ne možemo da je ne pitamo da li muškarci razlikuju koliko koja žena ima godina kada su u potpunosti zabrađene?
– To me često pitaju drugarice drugih veroispovesti… Kako da ne! (smeh)… Dovoljan je jedan pogled na ženu da vam bez problema kažu koliko ima godina, kakva je… Ma, sve! – odgovara ona ostavljajući jednu kako kaže romantičnu priču za kraj razgovora s nama.
– Niko nikoga ne može da natera da nosi feredžu. Iako islam ne dozvoljava ženama da idu sa otkrivenim telom, sve je naposletku na vama. U Kabulu ima grob čuvene persijske pesnikinje Robije Balhi. Za nju je vezana srednjovekovna legenda prema kojoj su je rođaci kaznili zato što je otkrila lice pred nepoznatim muškarcem u kojeg se zaljubila, a koji je pripadao nižem staležu od njenog. Pošto su je zatvorili i zazidali u ćeliju, ona je umirući zabeležila krvlju na zidu svoja poslednja četiri stiha. Bile su to, simbolično, strofe posvećene ženskoj lepoti…
Pitamo Almu šta je želela da nam poruči ovom pričom?
– Moje drugarice i ja, svake druge godine obiđemo Robijin grob… Eto, ona je razmišljala drugačije, a mi joj se divimo! U životu je stvarno sve stvar izbora! – završava priču s nama Alma.
Posmatramo je dok se udaljava… Ne da bismo popili kafu do kraja, nego da bismo videli da li se neko okrenuo za Almom.
Šta vi mislite?
(Izvor: telegraf.rs)