Milana - Laneta Gutovića, još jednog glumca koji se ne libi da misli svojom glavom i tuđi tekst izgovara samo na sceni, pitamo imaju li to glumci višak hrabrosti?
- Junaci su nekada bili tolika retkost da su o njima pesme pevali. Danas bi bilo čudo da na ulici ne sretneš par heroja. Prava epidemija junaštva. Ali glumci su junaci opšte prakse dok u vladi imamo usko specijalizovane heroje. Neki junaci iz vlade se recimo uopšte ne boje sramote, drugi se ne boje da u vreme epidemije gripa uvedu grupu neizlečivih rukovodilaca kod bolesne dece, a da deci nisu čak ni masku preko nosa i usta stavili. U zemlji u kojoj je ovoliko junaka, izdajice moraju dobro da se potrude.
Neki iz pozorišnog sveta plaćaju cenu slobodoumlja i nepristajanja, poput reditelja Kokana Mladenovića koji najčešće režira "po izbeglištvu". Poslednju predstavu "Pad" je radio u Svilajncu, jednoj od retkih opozicionih opština, sad pravi "Sjećaš li se Doli Bel" u Sarajevu. Nema ni vas na televiziji osim u reprizama. Da li se i koliko suzio prostor za slobodnu reč i angažovano pozorište?
- Mi prognani bi se možda i pokajali, ali nemamo šansi. Nije loša ideja da nama, koji ne umemo da se kontrolišemo u neslaganju s njima, sagrade nešto kao TOI klozete gde bismo mi, ukoliko imamo želju da se preobratimo, mogli da se u samoći bavimo samokritikom. Možda će ovo jednom biti i usvojeno... Ko preživi - pričaće, ali ko priča - neće preživeti.
Ruku na srce, pomenuti reditelj je nakon šest godina prvu "beogradsku" predstavu (i to prilično antirežimsku - "Klošmerl") postavio prošle godine u BDP-u na čijem čelu je glumac - član vladajuće stranke. Kako gledate na to?
- Eto vidite... Kod nas postoji sloboda govora, opasno je samo promašiti temu.
U međuvremenu, bio je mini-skandal u Beogradskom dramskom pozorištu, gde su se glumci pobunili zbog iznajmljivanja prostora njihove kuće za jednu estradnu primedbu. Kako gledate na to što se tamo dešavalo? Je li održavanje "Oskara popularnosti" u jednom pozorištu samo tehničko pitanje ili nosi sa sobom i još nešto?
- Pozorište i ulica izgleda rade na principu spojenih sudova. Prvo pozorište zarazi ulicu slobodom, a onda se sloboda sa ulice prelije u pozorište. Smenjivanja upravnika je vid otpora koji se sa ulice prelio u pozorište. Više nije važan razlog za smenu. Mnogo je važnije da niko ko miriše na postojeću vlast ne bude u blizini.
Mirjana Karanović je pre nekoliko dana postala počasni građanin Sarajeva. Šta mislite o tome, izgleda da u vezi umetnosti i politike ima neke fatalnosti?
- Ima fatalnosti. Kako da nema. Nekada su bili "Mujo i Fata...", a sada su "Mujo i Fatalnost".
S druge strane, predstava "Šuplji kamen", u kojoj igrate, dobija i međunarodne nagrade… Gde vas još možemo videti?
- U Beogradu u Narodnom pozorištu igram "Lažu i paralažu", a u Zvezdara teatru "Večera budala". Onda u Minhenu, Frankfurtu, Skoplju, Bitolju, Strumici, Derventi, Doboju, Foči, Bileći, Višegradu, Goraždu…
*FOTO: ZORAN LONČAREVIĆ / RAS SRBIJA
Gledate li televizijske dnevnike i čitate li novine ili su vam doktori to zabranili?
- Mnogo sam razmažen pa im nalazim manu. Nekako više volim da dobijem informaciju, pa da ja donesem zaključke nego da dobijem zaključke, a da informaciju zamišljam.
Šta vi mislite zašto predsednik voli onoliko da se pojavljuje na televiziji? Čini se da je na ekranima više za ovih šest godina, nego vi za višedecenijsku glumačku karijeru.
- Ja ne moram, a predsednik mora da se pojavljuje često. Ja sam omiljen.
Kako, po vama stoji, budućnost Srbije?
- Ne umem da vam odgovorim. Morala bi već da bude blizu zora, ali... možda mi sat kasni.
Jeste li vi svesni ovog našeg zlatnog doba ili je neko ovde reinkarnirao Potemkina?
- Vi me pitate da li sam osetio "zlatno doba" koje je predsednik Vučić obećao? Pa… znajući da predsednik vrlo racionalno i štedljivo koristi istinu da je na planu ispunjenja obećanja veliki štediša i ekonomista, nisam obratio pažnju, tako da mi je "zlatno doba" ili promaklo ili predsednik misli da to "zlatno doba" tek dolazi kada zahtevi demonstranata budu ispunjeni.
Kako ocenjujete dosadašnji vladarski učinak gospođe Ane Brnabić?
- Učinak zavisi od poštenja i snalažljivosti. Poštenje se sastoji od odgovornosti prema obavezama, a snalažljivost da ne preuzimaš obaveze. Imajući ovo u vidu nema toga ko nije razočaran tolikim njenim uspehom jer je prirodno očekivao više. Ko će ovom glupom narodu ugoditi?
Važno je da Srbija opet živi
Je li vama jasno šta radi vlast, šta opozicija, a šta građani po ulicama srpskih gradova? Imate li utisak da su sve to odvojeni "ouri" ili ima i kooperacije?
- Srbija opet pokazuje lepo svetlo lice. Zanos koji nam je Gospod obećao dajući nam slobodu vidi se jasno. Ništa nije važno… Ni ko će s kim i zašto. Važno je da Srbija opet živi.
(Izvor: blic.rs / Ranko Pivljanin)