Jovan Petrović (19), iz Bora, prvi je Srbin koji je upisao ruski, državni Akademski institut za slikarstvo, skulpturu i arhitekturu - "Ilja Rjepin", jednu od najprestižnijih umetničkih škola na planeti, sa sedištem u Sankt Peterburgu, koju pohađaju studenti iz 36 zemalja sveta.
- Jovan je kao klinac bio veoma nemiran - priča nam njegova majka Suzana. - Međutim, kada bih mu dala papir i bojice, znao je da provede sate i sate crtajući. Meni se uvek dopadalo ono što je moj sin nacrtao, ali da bih se uverila da je to stvarno dobro, odvela sam ga kod jednog akademskog slikara, koji je, kada je video Jovanove crteže, ushićeno kazao da nije video nikoga ko je tako talentovan.
.jpg)
Posle završene osnovne škole u Boru, Jovan je roditeljima kazao da želi da upiše srednju Umetničku školu u Nišu.
- Majka Suzana i otac Ivan su se saglasili sa mojom odlukom - priča nam Jovan, koji je u potkrovlju kuće napravio improvizovani atelje. - I, već posle prvih nekoliko predavanja bio sam siguran da je to ono čime želim da se bavim u životu.
Već na drugoj godini srednje škole, Jovan je na internetu "pronašao" Institut u Sankt Peterburgu.
- U svom sastavu imaju pet fakulteta i upisati se u tu visokoškolsku ustanovu, gde studiranje traje šest godina, veoma je teško - kaže Jovan. - Međutim, moja porodica je bila uz mene i onda smo, kada nam se ukazala prilika, prvi put otišli u Rusiju. Kada sam kročio u prostorije Instituta, znao sam da želim da tu nastavim studije.
Jovan je znao da će konkurencija za upis biti žestoka, ali nije odustajao. Već tada je počeo da se sprema za prijemni ispit.
- Nakon završene srednje škole, majka i ja smo otputovali u Sankt Peterburg - nastavlja Jovan. - I, prvo sa čim sam se susreo me je šokiralo, jer je prijemni za upis na Institut trajao - 25 dana!
Kako se ispostavilo, oni koji su želeli da se upišu na Institut tokom 25 dana, bez pauze, provodili su na toj visokoškolskoj ustanovi po devet sati dnevno, tokom kojih su, pod budnim okom profesora, morali da dokažu da su vredni toga da studiraju u Sankt Peterburgu.
- Slikali smo svakoga dana, od devet do 18 časova - seća se Jovan. - Uveče sam jedva dolazio do iznajmljenog stana. Sve me je bolelo, ali nisam želeo da odustanem. Rekao sam sebi da ću uspeti ili umreti...
I, nakon 25 dana neprekidnog rada, objavljeni su i rezultati prijemnog ispita.
- Kada sam video da sam primljen, i to kao najmlađi u generaciji studenata iz celog sveta, mojoj sreći nije bilo kraja - ushićeno priča Jovan. - A, još kada su me obavestili i da sam dobio državnu stipendiju Ruske Federacije... Jednostavno, ja sada živim svoj san...
AMBICIJE
JOVANOVE ambicije i dalje su velike:
- Želim da studije završim u roku i da ostanem da predajem na Institutu - dodaje Jovan. - Želim da, najpre, budem izabran u zvanje asistenta, a potom i profesora, koji će svoje znanje prenositi budućim generacijama. I, znate šta - budite sigurni da ću u tome i uspeti...
(Izvor: Večernje Novosti / Lj. Trifunović)