Ovome je najviše doprinela pršuta. Mladi koji su ostali na selu posvetili su se poslu koji su naučili od predaka i pretvorili u porodični biznis, a mnogi su se vratili iz gradova i zasnovali porodice.
Ne pamti se kada se iz Mačkata neko odselio. Ovdašnje porodice neretko imaju i po troje – četvoro dece. Bogato selo ima vrtić, školu, putevi su osvetljeni i aslaftirani do svake kuće.
Pršutarstvo je posao od koga može lepo da se živi, priča Dušan Stojanović, jedan od najnagađivanijih proizvođača na prethodnim "Pršutijadama", ali koji traži posvećenost cele porodice od jutra do sutra.
-Niko od nas nije krenuo od nule. Posao su pokrenuli naši preci od kojih smo nasledili zanat i objekte koje smo vremenom modernizovali. Ko hoće ozbiljno da se bavi ovim poslom mora imati klanicu, komore, solare, velike sušare, magacine gotovorih proizvoda, ispunjavati sanitarne uslove i standarde. A sve to košta - objašnjava Stojanović.
Kad vidi pršutu po ceni od 1.800 – 2.000 dinara kupac stiče utisak da je najveći procenat te sume čista zarada.
*Pršutijada / FOTO: V. LOJANICA / RAS SRBIJA
-A nije tako. Od kilograma sirovog mesa posle sušenja ostane 600 grama. Kada isplatiš sve troškove proizvodnje, ukalkulišeš cenu po kojoj si kupio stoku i ostalo, proizvođaču osetane 100 – 150 dinara po kilogramu pršute, kobasice, slanine. Očekuje se da će na 20. Sajmu suvomesnatih proizvoda izlagati dvadesetak proizvođača iz Mačkata i okolnih sela. Njihova priča o tajni pršute i ostalih proizvoda je poznata – meso se sedam dana drži u salamuri a posle toga diže na sušaru i suši 21 dan na dimu od bukovog panja. Osim mesa i soli u proizvodu nema ničeg drugog.
Pod šatrom u porti crkve Svetog ilije u Mačkatu od 14. do 16. februara naredne godine po 20. put biće izloženo blago ovdašnjih sušara, spravljeno po tradicionlanoj recepturi, a uporedo sa njim njeguški, parmski i istarski.
Sajam suvomesnatih proizvoda, popularna "Pršutijada", puni dve decenije trajanja tokom kojih slavi zanat koji je oživeo selo u podnožju Zlatibora i kojim se bavi 40-ak porodica iz Mačkata. Ne samo da one žive od ovog biznisa nego i njihove male firme zapošljavaju po nekoliko majstora vičnih da od sirovog komada mesa naprave kvalitetnu pršutu, kobasicu, slaninu i sve ostale đakonije.
"Pršutijadu" prosečno posećuje 10.000 gostiju, a od jubilarne se očekuje da nadmaši dosadašnje brojke. Ne samo u broju gostiju, nego i što se tiče ekonomskog efekta.
Po rečima Miljka Radišića iz "Zlatiborskog Eko agrara", organizatora manifestacije, otvaranje 20. "Pršutijade" je na državni praznik Sretenje, osim toga i za vreme zimskog raspusta. Zato se očekuje da će ka Mačkatu tada pohriliti veliki broj turista sa Zlatibora a praznični dan iskoristiti meštani Užica i okolina.
-Najbolji proizvođači tokom tri sajamska dana prodaju robe u vrednosti i do pet-šest hiljada evra, iako su cene niže u odnosu na pijace i mesare. "Pršutijada" nije samo prodajna manifestacija nego i mesto na kome se ugovaraju veliki poslovi. Otuda ovde veliki broj ugostitelja iz cele Srbije, ali iz Makedonije i Republike Srpske, - kaže Miljko Radišić.
*Pršutijada / FOTO: V. LOJANICA / RAS SRBIJA
Nekoliko štandova biće rezervisano sa izlagače iz inostranstva. Italijani će doneti parmski, Hrvati istarski, iz Crne Gore stiže njeguški pršut, a ovim proizvodima pripašće revijalni deo "Pršutijade".
Žiri sačinjen od predstavnika "Jugoinspekta" po običaju će proglasiti najbolje proizvođače užičke svinjske, goveđe i ovčje, pršute, slanine, kobasice, stelje. Svi posetioci biće u prilici da degustiraju proizvode i kupe ih po sniženim, sajamskim cenama. Tri najsrećnija gosta, čiji kupon bude izvučen iz bubnja, iz Mačkata će otići sa paketom pršute, slanine i kobasice.
-Sajam suvomesnatih proizvoda je po svom sadržaju privredna, ali, zbog toga što se izlaže nesto karakteristično za gastronomiju ovog kraja, i entografska manifestacija, - navode organizatori.
(Izvor: blic.rs / Vladimir Lojanica)