Trend bežanja preko granice u potrazi za boljom i plaćenijom karijerom i životom, inače osiromašenu zemlju košta prema oceni stručnjaka, gotovo 30 milijardi evra, koliko je dato na školovanje oko 100.000 visokoškolaca.
Neke od procena govore i da se u odnosu na sedamdesete prošlog veka udesetostručio broj ljudi sa fakultetskom i diplomom više škole, koji su napustili Srbiju, kao i da u protekle dve decenije raste broj doktora nauka koji odlaze.
Da se situacija pogoršava pokazuje i nedavno istraživanje Svetskog ekonomskog foruma, koje je obuhvatilo 140 zemalja i pokazalo da je Srbija prema kapacitetu da zadrži talente zauzela začelje i postala vodeća u "odlivu mozgova".
Oduvek je prema tom kriterijumu Srbija bila u najlošijem društvu sa afričkim zemljama, ukazuje univerziteski profesor Jovan Filipović, koji se bavio migracijama visokoobrazovanog stanovništva.
- U bazi podataka koju sam pravio o našim ljudima u dijaspori je 7.200 naših doktora nauka i doktoranada - poraznim brojevima potkrepljuje Filipović u izjavi za "Vesti" poražavajuće podatke o odlivu mozgova.
Interesovanje mladih za odlazak je, prema njegovoj oceni, veliko, a argumente za takav trend nalazi u činjenici da se uvećava broj zahteva studenata za profesorske preporuke, potrebne da bi se apliciralo za stipendije u inostranstvu.
Među nekadašnjim studentima Fakulteta organizacionih nauka, na kojem naš sagovornik predaje su i dvojica srpskih profesora u Kini koji su, navodi on, u toj zemlji doktorirali.
- Ne odlazi srpska pamet samo ka zapadu, već se pokazuje da poželjne destinacije postaju i Katar i Dubai u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a priličan broj njih se okreće Rusiji koja se otvara za rad - kaže Filipović.
Iskustvo u radu sa studentima mu govori da se sve više se priča o odlasku iz Srbije, pa zabrinjava što to postaje deo obaveznog programa mladih.
Svaki drugi student bi da ode iz domovine, pokazalo je poslednje istraživanje kompanije Infostud. Direktor sajtova za visoko obrazovanje Infostuda Danijela Dakić kaže za "Vesti" da raste i broj inostranih stipendija koje se nude mladima.
- U opsežnom istraživanju o studentskim navikama koje radimo poslednje tri godine zaredom pokazuje se da je 45 odsto ispitanih mladih ljudi u 2014. pratilo te stipendije koje im omogućuju odlazak na usavršavanje, a prošle godine je taj procenat porastao na 48 - ukazuje naša sagovornica, napominjući da je polovina studenata konkurisala bar za jednu stipendiju.
Dugogodišnji profesor Pravnog fakulteta Vesna Rakić Vodinelić ukazuje da se u odnosu na ranije kada su odlazili visokoškolci internacionalnih zanimanja poput lekara, mašinskih inženjera i elektroinženjera, poslednjih godina armija visokoškolaca raznih profila interesuje za odlazak.
- Zanimljivo je da i studenti i diplomci Pravnog fakulteta hoće da odu, iako je se u svakoj, pa i našoj zemlji uči domaće pravo. Oni dobri, vredni i sa znanjem jezika su u tome i uspevali, a najviše su osim nekih evropskih zemalja išli na usavršavanje u SAD, Australiju i na Novi Zeland. Tamo su uglavnom i ostali - kaže ova profesorka u penziji za "Vesti".
Ona smatra da je porazno što sve više mladih sebe više ne vidi u Srbiji.
- Ispisala sam kao profesor osim ocena i dosta preporuka tim mladim ljudima koji su hteli na usavršavanje van Srbije i često se osećala loše dok sam stavljala potpis jer sam znala da se velika većina tih pametnih i vrednih mladih ljudi više neće vratiti - rekla je naša sagovornica.
KutakNet