Stručnjaci podsećaju da u ovom momentu na celoj teritoriji Nemačke nedostaje oko 1,1 milion radnika raznih profila, zbog čega je pomenuta vest dobra za one koji hoće da napuste Zapadni Balkan, a izuzetno loša za privredu Srpske, BiH, Srbije, Makedonije, piše Srpskainfo.
Vlastimir Vidić, diplomirani politikolog za međunarodne odnose, upozorava da će svima onima koji ispunjavaju uslove, znatno biti olakšan sistem dobijanja viza, zbog čega na ovim prostorima preti velika opasnost upravo za branše koje se nalaze na listi deficitarnih zanimanja.
- Vize će se i dalje izdavati u ambasadama ove zemlje šrom sveta. Međutim promena je u tome što će biti omogućeno da za nju apliciraju ne samo fakultetski obrazovani, već i oni koji imaju završene srednje škole. Tačnije, neki od stručnih poslova koja se nalaze na listi deficitarnih zanimanja u Nemačkoj kao što su medicinsko osoblje, građevinci, vozači teških vozila, varioci, električari, vodoinstalteri, automehaničari – objašnjava Vidić.
Dodaje da, naravno, među fakultetski obrazovanima i dalje prednjače lekari, mašinski i gradjevinski inženjeri, stručnjaci iz oblasti informatike, pedagozi za predškolski uzrast.
- Suština je da će se za termin u ambasadi čekati daleko kraće nego sada, a osnovni uslovi za dobijanje ove ulazne vize biće obrazovanje, starost, poznavanje jezika – ističe Vidić.
Naglašava da će, sasvim sigurno, poslodavci svećom tražiti radnike i u tom mraku biće im svejedno kojoj stranci, naciji, veri ili rasi pripada taj radnik.
- Političari, ekonomsiti, od lokalne samouprave, preko Vlade RS, do Saveta ministra BiH, pod hitno moraju da donose mere, zakone, a pre svega poslovni ambijent, kako bi uspeli zadržati visoko i srednje kvalifikovanu radnu snagu. Jedno od rešenja je i smanjenje stope poreza i doprinosa koje državi plaćaju privrednici i stvaranje mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta – ističe Vidić.
Građani sa nestrpljenjem iščekuju kada će Nemačka dobiti status useljeničke zemlje, a procenjuje se da u BiH ima oko 700.000 osoba starosti do 30 godina, te da bi više od polovine njih, da im se ukaže prilika, odmah napustilo ovu državu.
– Ovde nema šta da se traži, tako da je za mnoge ljude jedini spas odlazak vani. Završio sam za konobara, ali sam dobro izučio molerski zanat, pa se nadam da bi i mene moglo da ogreje sunce – kaže Miodrag S. iz Banjaluke.
Iako su u Nemačku dosad u najvećoj meri odlazili medicinari, nakon što ova država dobije status useljeničke zemlje, činjenica je da će domaće tržište rada dobrano biti uzdrmano i odlaskom kvalifikovanih zanatlija.
U RS je već sada teško doći do dobrih majstora, jer su mnogi iz ove branše sreću potražili u belom svetu.
– U Srpskoj majstora gotovo da i nema. Već 15-tak godina upozoravamo da ćemo ostati bez zanatstva i, evo, dolazi i to vreme. Po svemu sudeći, domaćem zanatstvu uskoro bi mogao da bude zadat poslednji udarac – rekao je direktor Zanatsko-preduzetničke komore RS Jovica Bratić.
Beže medicinari
Samo posredstvom Agencije za rad i zapošljavanje, od 2013. građanima BiH je izdato više od 4.000 radnih dozvola za Nemačku.
- U ovu državu najviše odlaze negovatelji. Reč je o osobama sa završenom srednjom medicinskom školom – opšti ili pedijatrijski smer, sa položenim stručnim ispitom i sa znanjem nemačkog jezika B1 nivo – rekao je za „EuroBlic“ direktor ARZ Muamer Bandić.
Najviše građana dosad je, ipak, odlazilo u Sloveniju, među kojima prednjače varioci, vozači, zidari, bravari, armirači, elektroinstalateri, fasaderi.
(Izvor: blic.rs / srpskainfo.com)