Prava drama u obdaništu, kada je devojčici naglo pozlilo i kada je gotovo prestala da daje znake života srećom se nije pretvorila u tragediju.
- Roditelji su ujutru doveli blizance Vasilisu i Vladimira. Malo posle doručka, dok sam obuvala decu da ih izvedemo napolje, koleginica me pozvala i rekla da joj Vaska izgleda čudno. Pogledala sam i videla dete koje se njiše kao da je veoma pospano. Pipnula sam je i osetila da je neprirodno hladna dok su joj sa čela izbijale graške znoja.
Marija je pokušala da razbudi devojčicu koja je u njenim rukama polako klonula.
- Prvo sam pozvala njenu mamu Bojanu. Vasku sam odnela u kupatilo i umila je, nakon čega se ona malo razbudila. Koleginica Ivana je odvela decu napolje, a Jela i ja smo ostale sa Vaskom. Zamenica direktorke je zvala Hitnu pomoć jer je devojčica već tonula dublje u san - priča vaspitačica.
Marija je dete držala u naručju sve vreme da joj ne dozvoli da zaspi.
- Dozivala sam je: „Vaska, Vaska“ da bi bar na tren otvorila okice, ali uzalud. Znala sam samo da ne smem da se uplašim, da moram da ostanem pribrana. Skinula sam joj mokru haljinicu i brisala je peškirom. Uzela sam živin toplomer i mislila da ne radi kada se živa nije ni makla. Premrla sam kad se na digitalnom toplomeru pojavila brojka 33,9.
Marija i koleginica na smenu su držale dete, plašeći se da ne zaspi.
- Prvo je stigao Vaskin tata Darko, dozvao ju je i ona je otvorila oči, pokušavajući da pruži ruku ka njemu. Samo nekoliko minuta kasnije, kada se pojavila mama Bojana, ona više nije reagovala. Uzalud smo pokušavali da je probudimo, dete je nestajalo u našim rukama - drhtavim glasom priča Marija.
Kako kaže, u tim trenucima kao da su se odvijale dve paralelne stvarnosti.
- Iz bašte su se čuli zvuci dečje igre dok se samo nekoliko metara dalje u dvogodišnjem detetu gasio život.
Narednih 10 minuta, koliko je Hitnoj pomoći trebalo da dođe, prestravljenim ljudima su se nizali kao sati.
- Ni tehničar ni lekarka nisu mogli da joj nađu venski put, toliko su joj se vene povukle. Više od pet puta su pokušali da je ubodu, a onda je doktorka rekla roditeljima: "Izvinite što ovo gledate, ali ona kao da nema vene, moram da radim napamet“. I to je najstrašniji trenutak u mom životu. Donela sam ćebe da je umotaju jer je već bila hipotermična - govori Marija sa suzama u očima.
Kao u najgorem filmu, vrata od vozila Hitne pomoći zatvorila su se pred njenim očima i u Tiršovu odvela Vasilisu, maltene bez pulsa i disanja.
- Na kapiji vrtića stiglo me je sve. Dotad sam sebi govorila da je najbitnija Vasilisa, ali svi smo ljudi, nisam više mogla da izdržim.
Mama Bojana je kasnije nazvala Mariju - u Tiršovoj su im rekli da su im doneli polumrtvo dete.
- Imala je hipotermiju i hipoglikemiju, šećer joj je bio 1,9. Oko nje se po prijemu u Tiršovu stvorilo 10 lekara u neverici. Tek kada su javili da se povratila, da će biti dobro, mogla sam da odahnem. Danas smo sve opet plakale jer smo posle ovog predugog vikenda videle Vladimira, njenog brata blizanca - kaže Marija.
Mama Bojana: Spasila joj je život
Vasilisa je rođena sa hemangiomom na licu i imala je samo mesec i po dana kada je počela da pije lekove. Majka Bojana juče je za “Blic” objasnila da su joj lekari rekli da je samo pravovremena reakcija Marije i koleginica, koje nisu dozvolile detetu da zaspi i potpuno obamre, spasila život njenoj ćerkici.
- Vasilisa je provela ceo vikend na intenzivnoj nezi, ali sada se oseća dobro i uskoro će kući - kaže mama Bojana.
(Izvor: Blic.rs)