Samo tokom ove godine citiran je 464 puta, a njegove radove najviše koriste istraživači iz Amerike, Irana, Turske i Kine.
Poslednje dve godine Radenović je na listi 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike, a prošle godine pridružio mu se i prof. Zoran Kadelburg.
Listu svake godine objavljuje kompanija "Tomson Rojters", koja je zadužena za formiranje SCI liste koja rangira najbolje naučne časopise iz celog sveta.
Rezultati Radenovića i Kadelburga doprineli su da Univerzitet u Beogradu ima odličan plasman na Šangajskoj listi i da je i ove godine zadržao poziciju od 201. do 300. mesta. On kaže da mu je ipak najveći uspeh kada vidi da ima uticaj na mlađe istraživače i da se ljubav prema matematici i istraživačkom radu širi u Srbiji.
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=k1vxHBygvlg[/youtube]
To potvrđuje i rangiranje po oblastima na Šangajskoj listi. U oblasti matematike na toj prestižnoj svetskoj listi , osim Univerziteta u Beogradu, našli su se i univerziteti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu. Kako bi se osamio i mogao u miru i tišini da radi, Radenović je preuredio podrumske prostorije zgrade u kojoj živi.
Ne žali se na uslove, čak kaže da su matematičari, ali i naučnici uopšte, ljudi posebnog kova i da je njihov rad baziran na entuzijazmu, a ne na materijalnom.
- Nije čudo što matematika ide ispred ostalih naučnih oblasti, jer za matematiku nije potreban nikakav trošak, samo papir, olovka i internet. Fizičari, hemičari, biolozi, prirodne nauke oni treba da mere, skupe su, ima materije - naglašava Radenović.
*Printskrin/ Youtube:Gradjansko Novinarstvo
Za matematiku kaže da je kao umetnost - vajarstvo, muzika, da zahteva posvećenost i ljubav i da u nauci nema novca.
- Šta znači baviti se matematikom, da se približavam pravdi i istini, a nikako ne mogu da je dodirnem. Zapravo da budem u blizini pravde i istine. Kada to osećate ništa vam više nije važno, dovoljno vam je da zadovoljite osnovne potrebe - platite stanarinu, da vas ne tuže. To je draž bavljenja matematikom - naglašava on.
Da bi bio dobar naučnik, kako kaže, moraš da budeš i dobar čovak, a za loše ljude tvrdi da ne mogu da ostvare nikakve rezultate u nauci. Dodaje da takvih danas ima u akademskoj zajednici.
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=DZsInvEKFos[/youtube]
- Dobrota je srž za rad u matematici, a zavidnost i mržnja vas udaljavaju od rezultata. Zato loši ljudi ne mogu da naprave dobar rezultat - zaključio je on.
(Izvor: telegraf.rs / Tanjug)