- Da li vi znate da mi čekamo po 20 sati kako bismo iz naše zemlje ušli u Mađarsku ili Hrvatsku? Najkritičniji prelazi su Horgoš i Batrovci. Stojimo tako kao najgori bednici u kolonama, nit imamo gde da se okupamo, da odmorimo. Jedemo ono što ponesemo sa sobom, ali kada nas carina zadrži i po pet dana na jednom prelazu, onda pojedete sve što ste poneli za nekoliko dana. Sve to po našem džepu i našoj grbači - kaže za Telegraf.rs Zoran.
*Čekanja su nepodnošljiva; Foto-ilustracija: Tanjug/Zoran Žestić
Dalje dodaje da se oseća kao "građanin drugog reda" i da nekad ne zna kako da izdrži te sate koje provodi sa kolegama zarobljen u hodnicama terminala.
Nekoliko dana pre ovog telefonskog poziva, tvrdi da je šest sati čekao da mu mađarski službenici pregledaju papire. Neretko, kako on kaže, carinici po četiri puta proveravaju neke stvari, koje su već proverene - uz uslov da uopšte dođu na red kroz 15 sati, jer je njihov rad isuviše spor.
NAJGORE JE ONIMA KOJI VOZE MALINU
- Vozio sam malinu pre nekoliko meseci, to je najgore što mi se desilo. Mađari su me pet dana držali na granici, jer su tvrdili da je malina navodno otrovana, nakon poplava. Čekali smo više od 120 sati da bi uzorak maline bio pregledan u Budimpešti. Mislite da me je neko pitao kako mi je? - priča očajno Zoran događaj sa granice.
*Foto: S. Tasić
Naš sagovornik kaže da "tih dana nije ni živeo kao čovek", a od vozila nije smeo da mrdne.
- Ne daj Bože da se nešto vozilu desi. To su ipak hladnjače, pa šta ako se roba pokvari, sve ću ja da platim - kaže Zoran.
VOZAČI UMIRALI NA GRANICAMA U KOLONAMA
Kako priča vozač Zoran, vrućine su najnesnosnije, jer ne može kamion satima da stoji u mestu i da bude uključena klima u kabini. Onda se desi da malo izađu iz vozila, ali oni koji teško podnose visoke temperature, tada strahuju kako će preživeti.
*Neke je udarao infarkt dok su čekali u koloni na carini;
Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/tungphoto
- Onesvešćivali su se, doživljavali srčane i moždane udare. Ma kolege su na naše oči umirale. Ne shvatate kroz šta prolazimo, kao ni naše gazde. Njima je samo bitno da natovare robu u prikolice i vozi, a kako izgleda naš put od tačke A do tačke B, niko ne pita - rekao je ovaj vozač koji je za volanom skoro tri decenije.
Za sam kraj našeg razgovora, ovaj šoferski veteran kaže da ne gubi nadu da će se carinici i policija barem malo smilovati i da će naporne ture olakšati makar bržim pregledima vozila i papira.
(Izvor: telegraf.rs / S. Čenad)