"Prodajem kokice kako ne bih ostao bez hrane. Molimo izvršitelje da nam podele dugove na što više rata kako bismo ih otplatili". Ovo su reči đaka generacije, Čačanina Jovana Stevića o čijem je genijalnom umu pre dve i tri godine brujala cela Srbija. Ima koeficijent inteligencije koji ga svrstava među one sa potencijalom genija, prvo je naučio da broji, a tek onda da govori. Selio se 21 put, bio je izopšten iz društva i živi u Srbiji.
Ovog juna je maturirao Ekonomsku školu, upisao Ekonomski fakultet u Beogradu i želi da postane revizor. Na Fejsbuku se nižu pohvale, čestitke, okačena je slika u maturskom odelu... Jovan je kao i svaki drugi maturant, nasmejan i ponosan.
Ovaj momak ima ono na čemu bi mnogi pozavideli, briljantan um, ali i život kakav nijedno dete, nijedan mladić u Srbiji ne zaslužuju. Umesto da razmišlja o karijeri i uživa u plodovima svog uspeha,Jovan se brine o kiriji, računima i izvršiteljima, a sve što može sa 19 godina je da u gradu prodaje kokice. Živi sa majkom, prima alimentaciju od oca, dečji dodatak i donaciju od jedne humanitarne organizacije.
*Foto: Privatna arhiva
Nije dovoljno. Majka je bolesna.
- Tokom školske godine i nemamo nekih velikih problema sa primanjima, ali raspusti su nam veoma problematični. Ova tri meseca primanja će nam biti manja od računa. Iskreno, više me je sramota da tražim pomoć preko medija. Trudio sam se da prećutim, ali preko činjenica je sve teže preći - kazao je Jovan.
Jovan bez papira i olovke ili digitrona računa koji će dan pasti određenog datuma. Igra se brojevima, iako se život surovo poigrao sa njim i njegovom majkom. Broji stepenike u soliteru u Čačku i zna koliko ih svaki ima. Broji stanove koje je promenio... Broji dane gladovanja... A kad je gladan, vadi korenje iz brojeva kao što su 616.253 ili 1.000.000.00 i računa. Da zavara glad i mozak.
U osnovnoj školi nije imao knjige. Ali zbog neverovatne sposbnosti pamćenja nisu mu ni bile potrebne, pa je završio kao vukovac.
Ali, ovo nije tekst o molbi za pomoć. Kontaktirali smo Jovana da mu čestitamo na uspehu i da ga pitamo kako živi danas, tri godine nakon reportaže koju je Telegraf uradio sa njim. Tada je, sa 16 godina, imao više od 30 diploma sa brojnih takmičenja.
Opsesija brojkama i savršeno baratanje formulama garantuju da će Jovan biti izvrstan revizor.Fakultet je upisao, konkurisaće za smeštaj u Studentskom domu, apliciraće za studentski kredit i stipendije... Ipak, sve o čemu danas razmišlja je hoće li imati dovoljno novca za iole normalan ručak.
*Foto: Privatna arhiva
U septembru će se preseliti u Beograd i započeti studentske dane.
- Bio sam među prvima na listi. Nisam polagao test jer sam imao dvostruko prvo mesto na republičkom takmičenju iz matematike - kazao je Jovan.
Pitali smo ga kako je moguće da ima osmeh na licu, motiv da uči i radi, da od škole uzme ono najbolje, kada toliki problem egzistencije nosi na svojim plećima. Kako uspeva da odvoji uspeh i radost od materijalnog momenta?
- Moje razmišljanje je da te dve stvari ni ne odvajam jer bez uspeha i radosti neću srediti materijalan problem. Trudim se da nađem motivaciju za sebe u svemu, da postanem što bolji i da na što efikasniji način izađem iz materijalne krize što je pre moguće - kazao je Jovan.
Period odrastanja, sazrevanja, učenja i, u njegovom slučaju - bitke za egzistenciju koje su mnogi njegovi vršnjaci u Srbiji pošteđeni, učinio ga je još zrelijim i spremnijim, odgovornijim i zahvalnijim za sve što je od škole, nastavnika i vršnjaka dobio.
*Foto: Marko Todorović
Zbog toga što nije išao na ekskurzije, kamoli na letovanja, ali i zbog svojih neuobičajenih stavova, Jovan je do 15. godine mislio da more ne postoji.
- Uvek sam govorio da ono što nisam video ni ne postoji. Mislio sam da je mnogo toga maskirano za televiziju - pričao je tada Jovan.
Ovog mladog genijalca možete kontaktirati preko njegovog Fejsbuk profila ili se javite redakciji Telegrafa, pa ćemo vas spojiti sa Jovanom.
(Izvor: telegraf.rs / M. Beljan)