"Rak je takva bolest kod koje nema garancija. Tu su glavne dve stvari: nada i volja. Čovek jednostavno mora da nastavi dalje kao da se ništa nije desilo."
Ovako za Telegraf.rs počinje priču Aleksandar Blagojević (37), profesor geografije iz Smederevske Palanke koji je rak pobedio tri puta. Svaki put je išao dalje.
- Imao sam 25 godina kada sam prvi put otkrio rak. Bio je to rak glasnih žica. Njega sam pobedio uz operaciju, zračenje i hemoterapiju. Posle toga sam živeo normalno desetak godina. Završio sam Geografski fakultet u Beogradu i našao sam posao kao nastavnik geografije i građanskog vaspitanja u Smederevskoj Palanci, gde i sada živim - priseća se Aleksandar.
Posao u školi je obožavao. I to osećanje je bilo obostrano, i sa učenicima, i sa kolegama.
- Bio sam blag nastavnik i deca su me volela. Predavao sam oko pet godina. Bio sam malo promukao, ali nije bilo strašno. Uspevao sam i tako da predajem - kaže ovaj hrabar muškarac.
Međutim, pored promuklosti, pre dve godine osetio je i tegobe pri gutanju. Gubio je na kilaži i počinjao da se guši, pa su mu lekari probušili grlo i postavili metalnu kanilu. Ništa od toga nije bolelo kao rezultati biopsije koji su usledili.
- Dijagnoza je glasila: tumor na jednjaku. Odlazim na Klinički centar, a tamo mi otkrivaju još jedan tumor na grlu. Operišu me, vade mi grkljan i jednjak, a od želuca, koji povezuju na ždrelo, prave put kako bih mogao da se hranim - objašnjava Aleksandar.
[youtube height="577" width="770" align="left|right|none"]https://www.youtube.com/watch?v=WcguAqQ1RhY[/youtube]
Tada, kada je drugi put završio u bolnici zbog raka, bilo mu je još strašnije, jer je znao šta ga sve čeka.
- Ali tek kada sam saznao da u stvari imam dva raka i da će operacija biti jedna od najtežih i najdužih, da ću ostati invalid, da ću imati ovu tupu, da neću imati više jednjak već da ću jesti pravo u želudac... Bio sam danima u konfuziji i depresiji. Onda sam rešio da nastavim dalje ma šta bilo. Psihički sam se "iščupao", barem zbog ljudi koji su bili tu za mene i verovali u pobedu - priča on.
Stegao je zube i pobedio. Sada je to njegova glavna poruka onima koji u borbu tek kreću.
- Naravno da postoji strah, prihvatite to. Takva je, nažalost, bolest da niko ne daje garancije. Glavne su nada i volja. Jednostavno mora čovek da nastavi dalje kao da se ništa nije desilo - poručuje Aleksandar.
Najveća podrška mu majka bez koje, kaže, sigurno ne bi sve ovo izdržao.
- Sada uglavnom odmaram ili igram igre, šetam, pecam, oporavljam se fizički i psihički. Šta ću dalje sa životom još ne znam ali važno je da sam živ pa ćemo videti već - dodaje optimistično na kraju.
Aleksandru možete pomoći uplatama na račune:
160-5300101345221-30 Banka Inteza
200-5942934-14 Poštanska štedionica
(Izvor: telegraf.rs)