Slično je i sa lešnicima, koji bi se takođe mogli gajiti masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90 odsto potrebnih lešnika uvozimo.
Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.
Rade Miletić, naučni savetnik Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.
- Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo više uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo prozivodnje - kaže Miletić.
Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.
- Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina - navodi Miletić.
Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.
Miletić kaže da je slična situacija i sa lešnikom, koji počinje da rađa ranije, ali zahteva više rada, kao i mehanizacije, a potrebno je i navodnjavanje što nije slučaj sa orahom.
- Orah je jednostavniji i zahteva manje ljudskog rada. Tokom vegetacije sa leskom ima više posla. Treba uklanjati izdanke, a berba mora da bude mašinska, jer su plodovi sitni - kaže naš sagovornik i dodaje da se sa lešnikom visok prinos može očekivati već u petoj ili šestoj godini, a on se duplira ukoliko su biljke navodnjavane.
Za početno ulaganje kod obe biljke potrebno je po nekoliko hiljada evra, ukoliko plaćate samo pripremu zemljišta i sadnice. Uzgoj ovih vrsti voća uglavnom dolazi kao posao "sa strane" koji se obavlja uz redovno zaposlenje.
- Dugo čekanje mnoge odvraća. Krenu pa zaborave da su zasadili, a Srbija ima silne zapuštene površine koje su Bogom dane za gajenje oraha. Orah se sadi za unuke, za generacije koje rastu, pošto je vek eksploatacije jednog stabla čak 60 godina - naglašava Miletić.
Cene na pijacama paprene
Prošle nedelje očišćeni orah je na pijacama koštao od 700 do 1.300 dinara za kilogram. Lešnik je i nešto skuplji, pošto njega nije moguće naći za manje od 1.000 dinara, dok je cena najčešće oko 1.200, a u pojedinim mestima ide i do 1.500 dinara.
(Izvor: blic.rs / Miloš Stanić)