Dušan Pekić, koji je u filmu „Rane“ sjajno odigrao Pinkija, jednog od dečaka čije je tmurno odrastanje u Beogradu kasnih devedesetih zabeležio reditelj Srđan Dragojević, preminuo je sa samo 19 godina.
Pekić je umro pre 15 godina u Kraljevu, za vreme služenja vojnog roka. Uzrok smrti nigde nije zvanično saopšten, ali je navedeno da je preminuo u snu. Javnost je odmah posumnjala da je u pitanju „overdose“, prijatelji da je Pekić ugušen, i, kako se čini, istina će ostati negde zakopana.
Ali priča o dečaku koji je mogao da postane veliki glumac ostaje kao legenda.
Naime, Dušan Pekić je u „Rane“ upao slučajno, pošto su ga iz producentske kuće uočili negde u Zemunu i pozvali na audiciju. Bio je „običan klinac“, doduše u jednom pogrešnom vremenu i u jednoj pogrešnoj zemlji. Gostovanje u Atini bilo je njegovo prvo putovanje u životu na koje je krenuo sa ekipom „Rana“, a Švaba je kasnije pričao da su se zajedno prvi put napili, otišli na letovanje….
Škola ga je nervirala, ali je bio čvrsto rešen da se upiše na Akademiju, „jer se tamo radi na sebi“. Nije doživeo.
Kako je Teofil Pančić godinama kasnije napisao, „Pekićeva priča bila je, naime – ili tačnije: mogla je da bude – priča o pozitivnom srpskom snu“…
– …Priča o tipičnom gradskom dečku, ni po čemu unapred “programiranom” za Uspeh, koji se srećnim sticajem okolnosti izvlači iz anonimnosti i socijalnog beznađa današnje Srbije, ali koji je takođe voljan i rešen da dokaže da je njegovo Isplivavanje više od slučaja, da slučaja zapravo i nema (što je, uostalom, uvek blizu istine); Veliki Scenarista – koji ne trpi pogovore – namenio mu je, međutim, drugu ulogu, onu koja uvredljivo direktno korespondira s njegovim filmskim debijem. Svi će se sada, naravno, setiti njegovog završnog – posthumnog! – monologa u Ranama, i zaleđujuće rečenice: “Sve mi se čini, rođaci, da sam ipak prošao bolje od vas.”
(Izvor: 24sata.rs)