Ona je u Srbiju iz Albanije stigla pre 13 godina i jedna je od prvih snajki koje su došle u udaljena ivanjička sela.
- Kada sam došla ovde, prva tri meseca sam plakala svaki dan. Dođemo u tuđu kuću, ne znamo jezik, ne znamo ništa. Znam ja sve na albanskom, ali otkud znam da je ovo na srpskom čaša - rekla je Vida.
PROČITAJTE JOŠ Ko zgazi mrava kazna je 40.000 dinara, za bubamaru se plaća 15 hiljada: Za neke životinje kazne idu do milion dinara!
Njen suprug Dragan priznaje da mu je u početku bilo veoma teško.
- Bilo mi je mnogo teško, ali gledao sam da budem psihički što jači i da za nju budem pedagog, kako bih je izvukao iz tog stanja i ulio joj poverenje - priča on.
Kada je savladala jezik, za Vidu je počelo novo poglavlje.
- Sviđa mi se Srbija. Navikla sam i da se smejem, i da psujem, i sve to znam odlično. Naučila sam da spremam srpska jela, pravim pite, jabučare, baklave... - dodaje.
Od kada je došla u ovo ivanjičko selo, imanje je živnulo. Vida i Dragan sve poslove rade zajedno. Vida voli da ide po pečurke. Kako kaže, ne plaši se životinja jer "nju ništa neće da pojede, poješće ove mršave".
Ono što je možda manje poznato, jeste da, ne samo da su Albanke u Srbiji pronašle životne partnere i održavaju srpska sela živim, već su sačuvale i mnoge srpske škole od zatvaranja.