Ovo obeležje neretko se nađe okačeno na konferencijama ili tribinama, pišu Večernje novosti. Ipak, čini se da ne shvatamo da zastava nije draperija ili dekoracija, već državni simbol. I baš zato su Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne jasno propisana pravila kada, gde i na koji način se zastava postavlja.
Mnogi ne znaju da zastava Republike Srbije postoji u dva oblika, kao državna zastava i kao narodna zastava i to u razmeri tri prema dva.
*Narodna zastava, bez grba, Foto: Profimedia
DRŽAVNU ZASTAVU SMEJU DA KORISTE SAMO DRŽAVNE INSTITUCIJE
- Građani ne razlikuju državnu od narodne zastave, pa nesvesno krše propise o njenom korišćenju i postavljanju - kaže heraldičar, đakon Hadži Nenad M. Jovanović, direktor Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma. - A zakon je jasan. Državnu zastavu sa grbom mogu da upotrebljavaju samo državne institucije. Nikako građani!
U državi ne postoji nijedno telo koje bi se bavilo kontrolom i kažnjavanjem institucija koje ne poštuju zakon i državne simbole. Ipak, Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije jasno propisuje kazne. Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se pravno lice koje upotrebi zastavu u obliku koji nije utvrđen Ustavom i zakonom. Tako će se kaznom od 40.000 do 400.000 dinara kazniti pravno lice ako istakne oštećenu zastavu, a fizičko - kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.
Državna zastava je horizontalna trobojka sa crvenim, plavim i belim poljem koja su iste visine, a preko svega se, centra pomerenog ka jarbolu za jednu sedminu ukupne dužine zastave, nalazi Mali grb.
Narodna zastava jeste horizontalna trobojka, takođe dugačka tri i visoka dva metra, sa poljima istih visina.
ZA "OBIČNE" LJUDE JE NARODNA ZASTAVA
- Ne može običan čovek na svojoj kući da drži zastavu sa grbom, jer to nije državna institucija. Ni privatne firme, na svojim objektima ne mogu da okače ovakvu trobojku. Zastava sa grbom se ne sme koristiti na svadbama, dočeku sportista i drugim proslavama. Za sve takve manifestacije građani bi trebalo da koriste narodnu zastavu. Jer, opštenarodna veselja nisu državne ceremonije! - ističe Jovanović.
U zakonu jasno stoji i da trobojka ne sme biti izložena tako da dodiruje tlo, da služi kao podmetač, prostirka, zavesa... Njome se ne smeju prikrivati vozila i drugi predmeti, ukrašavati konferencijski stolovi...
SKRNAVLJENJE SIMBOLA
- Zakon krše i državne institucije, pa su trobojke često spuštene duž jarbola poput okačenog peškira ili razapete između dve motke čime se ovaj državni simbol skrnavi. Mnoge institucije imaju jarbol "G" koji podseća na vešala kada se trobojke kače vertikalno. I još gore, tada se često iz neznanja naruši poredak boja. Kada se obeležje države kači vertikalno crvena boja mora da bude do koplja - kaže Jovanović.
*Državna zastava na jarbolu ispred Narodne skupštine RS, Foto: AP/Darko Vojinović
Greši se i pri postavljanju, jer se često narušava poredak:
- Trobojka mora da bude sa desne heraldičke strane, odnosno sa gledaočeve leve. A sa leve heraldičke strane kače se opštinske zastave ili zastave nekih drugih organa. A najveća greška je neosnovana upotreba zastava drugih entiteta kojima mi ne pripadamo, poput zastave EU - ističe sagovornik.
Zabranjena je i upotreba oštećene i pocepane zastave, a mnogo je takvih slučajeva gde državni simbol liči na "dronju". Po pravilu i slovu zakona, trobojka se ističe dok traje obdanica, a o noći i za vreme loših vremenskih uslova se ne ističe.
(Izvor: telegraf.rs)