Estetski. Ćirilica je lepše kaligrafskije pismo. Zamenjivanje ćirilice manje lepo latinicom je znak pomanjkavanja osećaja za lepo.
Duhovni. Ćirilično pismo je sveto pismo pravoslavnih Slovena. Staroslovensko pismo je jedna vrsta veroispovesti. („Az buki vjedi…”). Stoga je svaka upotreba ćirilice u osnovi potvrda verovanja u duhovni značaj pisanja.
Verski. Pismo pravoslavnih Slovena kao što su: Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Bugari, Makedonci i Srbi se služe ćirilocom, a katolički Sloveni: Poljaci, Česi, Slovaci, Slovenci i Hrvati pišu latinicom.
*Ćirilica je važna za naš narodfoto: Wikipedia Commons
Politička. Upotreba ćirilice je neka vrsta nacionalnog obeležja nas Srba. Ona je mera našeg indetiteta, integriteta i suveriniteta. Slaba upotreba ćiriličnog pisma svedoči o niskoj svesti srpske nacionalnosti i srpske države.
Jedinstvenost: Vukova ćirilica je svojevrsan srpski brend, nešto što odlikuje samo srpski narod
Turistički: Jedinstvena upotreba našega pisma može da privuče turiste. Ako pokažemo ljubav i odanost prema našem pismo i drugi će ga više ceniti.
Pravni. Ustav Republike Srbije (Član 10) napominje da su u službenoj upotrebi u Republici Srbiji „srpski jezik i ćiriličko pismo”. Ova ustavna odredba je obavezujuća za sve.
Etički. I danas je ćirilica isključivo pismo Pravoslavne crkve. Isključivo korišćenje ćirilice povezuje nas – makar i nesvesno – sa pravoslavnom etikom.
Sociološki. Drugi narodi, koji su pitanje pisma rešili na jedini prirodan način – na način jednoazbučja, mogu svoju snagu da upotrebe na druge kulturno-jezičke delatnosti. Mi smo, nažalost, u situaciji kada se još bavimo sa najelementarnijim pitanjem – pitanjem pisma. Socijalnu koheziju i kulturni napredak ostvarilo bi ćiriličko jednoazbučje.
Izdavački. Dvoazbučje negativno deluje i na pisce koji takođe stalno moraju da se dvoume na kom pismu da pišu. Uvođenje ćiriličkog jednoazbučja uklonilo bi ta nepotrebna kolebanja.
(Izvor: espreso.rs / opanak.net)