Đaci su radili vežbe u učionicama i na hodnicima, više slušali teorijska predavanja, a samo kada je lepo vreme časove su imali napolju. Branko je prošle godine penzionisan, a želja da bar jedan čas održi u školskoj sali ostala je neostvaren san.
Izgradnja školske sale je počela 2011. godine i trajala je punih sedam godina. Znajući da će morati u penziju profesor Maksimović je priželjkivao da se izgradnja završi i bar godinu dana nastavu drži časove u njoj.
*Branko u mladosti, Foto: Privatna arhiva
Sala je, međutim, svečano otvorena tek danas, a kolektiv škole se setio svog bivšeg profesora i njegovih želja, pa su mu priredili veliko iznenađenje. Pozvali su ga, da uz oficijelno otvaranje koje je obavio ministar prosvete Mladen Šarčević izvede počasni šut loptom sa sedmerca.
Na pominjanje njegovog imena salom se razlegao dugačak aplauz i ovacije, a Brankove oči su ovlažile suze.
- Teško je. Od kada sam 1978. godine kročio u školu kao profesor fizičke kulture sanjao sam da časove držim u ovako lepoj i savremeno opremljenoj sali. Kad vidim kakve uslove za nastavu i sportove sada imaju učenici, ne mogu da krijem, žao mi je što sam otišao u penziju - kaže Branko.
Prisetio se kako je 39 godina bilo teško snalaženje i prilagođavanje, pre svega, vremenskim uslovima da bi nastavni program mogao da se realizuje.
*Branko sa učenicima, Foto: Privatna arhiva
- Od novembra do marta đaci su slušali teoriju fizičke kulture, a na hodnicima su radili vežbe oblikovanja. U jesen kad je lepo vreme i onda tek od aprila smo mogli da izađemo napolje, na sportski poligon. Pošto je oprema bila obavezna, devojčice su se presvlačile u učionici, a dečaci napolju. Od sportova mogli smo da igramo samo stoni tenis i to kad je neka učionica bila prazna - priseća se profesor Maksimović.
Maksimović je, inače, u celoj Mačvi i šire poznat pod nadimkom Necer. Mnogi i ne znaju njegovo ime, ali po nadimku ga pamte generacije ljubitelja fudbala u Srbiji i regionu, kao i 39 generacija srednjoškolaca kojima je bio profesor.
Dok je osamdesetih godina igrao fudbal u ovdašnjem klubu imao je dugu plavu kosu do ramena, kao i nešto ranije popularni Ginter Necer, igrač "Borusije". Zbog kose i velike sličnosti Branko je dobio nadimak Necer i po kojem ostao prepoznatljiv. Bio je izuzetan fudbaler, jedan od naboljih u istoriji FK "Mačva".
Kada je okačio kopačke o klin, prosveta mu je postala preokupacija, ali je nastavio i sa trenerskim radom sa najmlađima. Ni ne pokušava da sabere koliko je klinaca zbog njega zavolelo fudbal, a one koji su napravili sportsku karijeru ne nabraja kako nekoga ne bi zaboravio.
*Branko je bio dobar fudbaler, Foto: Privatna arhiva
Ceo radni vek je bio profesor, a jezik komunikacije bio mu je - sport. Poslednjih godina, pred penzionisanje, priznaje, razmišljao je da profesorski poziv menja za neko drugo zanimanje.
- Biti profesor je polako počelo da bledi, a đaci sve više beže sa časova fizičkog. Oni koji ostanu na času se nevoljno uključuju u aktivnosti. Ranije su hrlili na sportske poligone, a u novije vreme školska omladina zanemaruje fizičke aktivnosti i sportove - zaključuje profesor Maksimović.
(Izvor: telegraf.rs)