Britanskog književnika Radjarda Kiplinga najbolje smo upoznali preko Moglija, dečaka iz "Knjige o džungli".

Bez njegovih pesama gotovo da nije prošao ni jedan rođendan. Uz njegove stihove smo pevali, plakali, tugovali, lumpovali i veselili se, a to činimo i danas. Devojke su "padale" na njegovu poeziju, a njegove reči su bile korisne i u momačkim tučama.

  Još sasvim mali dečko, od kakvih šest godina, pa čak i manje, probudio se jednog jutra u vlažnom i hladnom polupodzemlju. Obučen je bio u nekakav tuđ kaputić, i drhtao je.

Priča o jednom događaju u školi iz pera naše čuvene pesnikinje i pripovedača, pokazuje na dirljiv i upečatljiv način šta znači biti pravi pedagog.

Po šumi, širom, bez staze, puta Ježurka Ježić povazdan luta. Lovom se bavi često ga vide, s trista kopalja na juriš ide...

Pismenost danas ne podrazumeva samo prepoznavanje slova i umeće pisanja i čitanja, već i poznavanje osnovnih pravopisnih i gramatičkih pravila maternjeg jezika.

Ljudi se jednostavno isprazne. Postaju tela u kojima se nalazi preplašeni i poslušni um. Boja napusti oko. Glas postaje ružan. I telo. I kosa. I nokti. Cipele. Sve postaje ružno, napisao je slavni pisac.