Ali, osim časova u školi i „grejanja stolice” kod kuće sa mamom, tri-četiri puta nedeljno radi domaće zadatke i u komšiluku, sa učiteljicom koja je u penziji, za povoljnih 5.000 dinara mesečno.
Bez obzira na to da li je za ovu, uobičajenu, sliku u našim školama „krivo“ dete, roditelj, nastavnik ili školskih program, tek, procenat učenika koji u Srbiji pohađa vanškolske časove viši je od proseka u zemljama OECD (Organizacija za evropsku saradnju i razvoj) i znatno viši nego u državama sa uspešnim obrazovnim sistemima, kao što su Kanada, Holandija, Australija, a posebno Finska. Naši đaci najčešce uzimaju časove iz matematike i prirodnih nauka, a najveći broj učenika koji privatno angažuju nastavnike dolazi iz imućnijih porodica.
Najnovije istraživanje OECD-a pokazalo je i da više od jedne trećine srpskih učenika pohađa dodatne časove, a više od jedne četvrtine dopunske časove. Ðaci iz srednjih stručnih škola uglavnom uzimaju dopunske časove (za „učvršcivanje gradiva”), a iz gimnazija dodatne (za darovite učenike koji žele da prošire znanje). Privatne časove uzimaju i osnovci i srednjoškolci, posebno pred kontrolne i pismene zadatke, kao i pred upis.
– Nedavni izveštaj OECD-a pokazuje da petnaestogodišnjaci u zemljama koje na PISA testovima postižu dobre rezultate provode u proseku manje vremena na časovima posle škole i u samostalnom učenju, a više na redovnim školskim časovima. Na primer, u visokouspešnim zemljama, kao što su Australija, Finska, Japan i Novi Zeland, preko 70 odsto učenja prirodnih nauka odvija se na redovnim školskim časovima. Ovi podaci jasno pokazuju da prosto dodavanje sati na školski dan ili podsticanje učenika da provedu više vremena na vanškolskim časovima ili u samostalnom učenju teško da će doprineti da se poboljša uspeh – kaže Mihajlo Milovanović, obrazovni ekspert OECD-a.
U najnovijoj studiji „Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u obrazovanju Srbije“, koju su naše prosvetne vlasti naručile od OECD-a, navodi se da ne postoje zvanični podaci o rasprostranjenosti i vrsti privatne nastave u Srbiji, ali da istraživanja pokazuju da se najviše uzimaju časovi iz matematike. Individualne časove koje drže nastavnici iz škole pohađa sedam odsto učenika iz opšteobrazovnih srednjih škola, a 11 procenata đaka iz stručnih škola, više na selu nego u gradu.
– Naravno da nije sva privatna nastava nezakonita ili neetička, ali njena rasprostranjenost u Srbiji zahteva hitnu pažnju i dobro osmišljenu akciju da bi se sprečilo da postojeća praksa prede u sistem „u senci“, u kome privatno podučavanje postaje preduslov za polaganje ispita ili prelazak na više nivoe obrazovanja – istice Milovanović.
Petar Anokić, iskusni učitelj u beogradskoj osnovnoj školi „Stari grad”, kaže da su se privatni časovi retko uzimali kada je bio na početku karijere, pa i kasnije, ali da je poslednje dve decenije taj trend poprimio zabrinjavajuće razmere.
– Mi se zaista trudimo na času, ali ključ svega je u komunikaciji: dete ili roditelj mora da nam kaže ako nešto nije jasno. Mislim da za privatnim časovima, naročito među najmlađim osnovcima, zapravo nema potrebe: roditelji su ti koji mnogo rade, nemaju vremena još i za domaće zadatke i onda idu linijom manjeg otpora i umiruju savest jer sa decom treba mnogo raditi – smatra Anokić, koji je i predsednik Saveza učitelja Srbije.
Po njegovim rečima, motivi za uzimanje časova van škole su razni – često roditelji žele da pojačaju dečje znanje pred neka takmičenja, a i sam sagovornik kaže da je na primer pre desetak godina učio ćirilicu decu koja su došla iz Engleske.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, uveren je da više od 30 odsto đaka sprema kontrolne i pismene zadatke uz pomoć privatnih profesora.
– Obično u maju i junu nastavnici ne mogu da dignu glavu od privatnih časova, i to ne zato što deca ne uče dovoljno u školi nego zato što roditelji smatraju da će privatni nastavnik da objasni bolje i više – kaže Antic.
(politika.rs)
(pressonline.rs)