Za Vidovdan se prepliću istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja oličeni u razvoju kosovskog mita uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.
Za one koji ne znaju, Vid je smatran vrhovnim božanstvom – “Bogom nad bogovima” a svi drugi bogovi tek polubogovima. Među Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji “otvara oči”.
Devojke bi trebalo da uberu vidovu travu i da je sa malo soli i parčetom hleba stave pod jastuk. Zatim bi trebalo, pre nego što legnu da spavaju da izgovore: “Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen, dovedi ga nasan”.Prema verovanju devojka će te noći sanjati svog budućeg muža.
PROČITAJTE JOŠ RUSKI SVETITELJ SERAFIM SAROVSKI JE TVRDIO: Bolest nastaje jedino iz ova tri razloga!
Vidovdan važi i kao dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka, vidovčica. Tako devojke često prizivaju vrhovno božanstvo – svetog Vida.
Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu ida se grožđe ne sasuši i otpadne.
Ali tog dana treba probati zrelo voće.
Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove – pletenje i vezenje.