1. Granice omogućuju deci da se osećaju sigurno
O nekim stvarima ne treba pregovarati s decom nego odmah postaviti jasne granice koje se ne smeju prelaziti. Pravila i rutine poput vremena kada će dete ići u krevet, koliko će sati dnevno smeti da provede ispred televizora i kada je vreme i u kojoj varijati za mobilni telefon – donose isključivo roditelji.
To omogućuje detetu da se oseća sigurno i zaštićeno jer predvidljivost i rutina smanjuju teskobu i nesigurnost deteta. Postavljanje granica ne znači da ste strog roditelj koji ne osluškuje potrebe svoga deteta, nego da ste roditelj kome su sigurnost i dobro vaspitanje na prvom mestu.
2. Granice i pravila prekidaju razvoj narcizma
Narcizam kod dece je normalan i u skladu s njihovim razvojem, međutim ukoliko se on na vreme ne zaustavi može prerasti u ozbiljan problem u kasnijem životu.
Dete koje zna da postoje granice ugađanja od strane roditelja – kasnije će se lakše nositi s životnim razočarenjima i činjenicom da se svet ne vrti oko njih i da ne može sve biti kako oni žele. Svest o granicama deci omogućava da budu povezanija sa stvarnim svetom i nema potrebe da ih preterano hvalimo za svaku sitnicu.
3. Neka se malo muče
Nemojte detetu sve servirati na poslužavniku i onemogućiti mu da se upozna s preprekama i trudom koji je nužno uložiti u mnoge aktivnosti.
Mnogi roditelji ne žele da njihova deca dožive razočaranje, da padnu i povrede se ili da se muče s nekim preprekama, ali upravo je to ključna stvar odgoja i podsticajnog razvoja deteta.
Najveća pomoć je da ponekad ne pomognemo, i dopustimo detetu da samo pronalazi rešenja i razvija veštine nužne za srećan i ispunjen život koji će biti utemeljen na samopouzdanju i samostalnosti.
(KutakNet)