Dr Ranko Rajović: 5 roditeljskih grešaka koje usporavaju razvoj inteligencije kod deteta

Poznati stručnjak za rano podsticanje dečje inteligencije objašnjava kojim čestim greškama roditelji mogu negativno da utiču na prirodni razvoj inteligencije kod deteta.

Roditelji često, iz najbolje namere, prave greške koje mogu loše da utiču na razvoj inteligencije njihovih mališana.

“Inteligencija nije nasledna, nasleđuje se samo potencijal kojeg treba aktivirati, a u tom smislu je najvažnija rana stimulacija u prvim godinama života deteta, dok najveći uticaj na njega imaju upravo roditelji”, ističe dr. Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja, koji se primenjuje u vrtićima i školama u 14 država Evrope.

 

Lekar, specijalista interne medicine iz Srbije, koji se niz godina bavio istraživanjima u području neurofiziologije i neuroendokrinologije, član je međunarodnog odbora Mensa za darovitu decu i saradnik UNICEF-a, te sve popularniji stručnjak za rani razvoj inteligencije.

Kojim čestim greškama roditelji mogu negativno da utiču na prirodni razvoj inteligencije kod deteta, objasnio je na jednom od svojih predavanja u Zagrebu, u organizaciji izdavačke kuće Harfa:

Ružičasta soba

Beba u prvih mesec dana vidi sve mutno, kao da ima dioptriju +20, i primećuje jedino jake kontraste. Umesto jednoličnih, ružičastih ili plavih interijera, u dečju sobu trebalo bi barem u tom prvom razdoblju staviti tamne zavese ili tapete koje će biti kontrast, poručuje dr. Rajović.

Sprečavanje igre na podu

Dok dete puzi, rukama se oslanja na pod, a takav pritisak na dlan aktivira određene delove mozga koji su važni za kasniju inteligenciju. Neki roditelji brzo podižu dete s poda, ne žele da se isprlja ili rukama unese u usta neku prljavštinu ili nešto što nađe na podu. Ali faza puzanja je jako kratka i ako se tada ne dogodi specifična stimulacija dlana, propušta se dobra prilika za razvoj mozga.

 

Zabrana skakanja po krevetu

Neuroni koji ne rade umiru, a upravo neuroni prirodno podstiču decu da skaču. Svaki skok pomera težište tela u levo ili desno pa onda moraju aktivirati sve mišiće da bi održali ravnotežu prilikom povratka na noge, a upravljanje time je aktivnost mozga.

“Umesto da zabranite detetu skakanje, pazite na sigurnost. A ako zaista želite da podstaknete razvoj inteligencije deteta, rodite mu brata ili sestru, jer jedno dete će skakati pet minuta, a dvoje će skakati pet sati“, poručuje dr. Ranko Rajović, koji napominje da slično kao skakanje, deluje i vrtenje oko svoje ose, nakon koje deca ponekad i padnu.

Vožnja u kolicima umesto hodanja

Hodanje je jako važno za razvoj mozga, a mnogi roditelji danas decu voze u kolicima čak do četvrte ili pete godine. Pored uticaja na kognitivni razvoj, dugo guranje dece u kolicima dovodi i do pojave ravnih stopala koja danas ima već oko 70 odsto dece. Svakako bi deca trebala što više da hodaju, a idealno je, kad za to postoje uslovi, da hodaju bosa.

Predugo blendiranje hrane

Sa žvakanjem dete počinje od šestog meseca, a do 18 meseci trebalo bi svakako da pređe s kašica na čvrstu hranu. Važno je da žvaće, da mu se hrana ne miksuje i ne usitnjuje na komadiće, jer žvakanje, prema rečima dr. Rajovića, šalje impulse u korteks, čisti zube, aktivira jezik, pa će se i govor bolje razviti, a važno je i za imunitet.

Međutim, čak i ako je bilo grešaka ili propusta u prvim godinama, napominje dr. Ranko Rajović, roditelji još uvek kroz različite vežbe i igre mogu da podstaknu razvoj inteligencije kod svog predškolca ili školarca.

  

(Izvor: yumama/Atma.hr)

Share this article