Bojana je kod kuće već imala dva psa kada je jednog jutra došla na posao i ispred kapije, u devet sati ujutro, zatekla crnog psa koji je ležao u krvavim ranama, sa posekotinama i u jezivom stanju.
S obzirom na to da radi u veterinarskoj ordinaciji i petšopu, pomislila je da ga je neko namerno ostavio baš tu gde će pas dobiti neophodnu negu. Tako je i bilo. Uvela ga je unutra, obrisala ga, sanirala mu rane, nahranila ga. Kada je živnuo, pustila ga je dalje. Međutim, on je imao druge planove.
- Odmah je pokazao naklonost prema meni. Slušao je svaku komandu kao da sam ga dresirala od malena. Bilo mu je bolje, i kada sam tog dana završila posao, pustila sam ga - priča Bojana.
Ujutro, baš kao i svaki dan sledeća dva meseca, crni pas, ženka koju je nazvala Nera, čekala ju je ispred kapije, a uveče je odlazila svojim putem. Kada je nekoliko puta došla i videla da je nema, dovoljno je bilo da normalnim glasom kaže: "Nera!" i ona se uvek pojavljivala za nekoliko sekundi.
Bojana je već uveliko razmišljala da Neru čipuje i odvede je kući, ali s obzirom na to da je tamo imala već dva psa, od kojih je jedan invalid, odlagala je. Nera je odlaganje činila sve težim, jer je pokazivala ljubav kakvu je teško opisati.
*Meda i Nera, Foto: privatni album
- Ona je mene izabrala. Ne znam kako i zašto, ne znam ni kada i kako sam se ja vezala za nju, ali to je bilo neverovatno. Imam retrivera koji je od malena dresiran i imao je negu kao i svi ljubimci u koje ulažemo sve, pa nekada ne slušaju. Ali Nera je reagovala na moju mimiku, na svako moje "ne" je momentalno prestajala, gledala me je kao začarana. Htela sam prvo da je čipujem na grad, zbog šintera, još nisam prelomila da joj postanem vlasnica. Opirala sam se jer mi je mama čuvala već dva psa dok sam radila, nisam imala srca da joj dovedem i trećeg - priča Bojana.
A onda su ona i veterinar koji radi kod nje odlučili da je sterilišu. Operacija je bila teška. Nera je posle infuzije bila malo bolje.
- Ceo dan sam bila pored nje i u jednom trenutku sam otišla do toaleta, a ona je sva onako omamljena i sa infuzijom, istu iščupala i krenula za mnom - priča Bojana. Oporavak je trajao nekoliko dana i kada je Nera bila bolje, ponovo je uveče posle zatvaranja odlazila svojim putem.
Jutro koje je promenilo sve
- Jednog jutra sam došla i nije je bilo. Dozivala sam je i nije dolazila. Krenula sam da je tražim i ništa. Uplašila sam se, ceo dan smo proveli u potrazi, i ništa. Onda je jedna komšinica svratila i rekla da misli da je videla da su je odveli šinteri - kaže Bojana.
Odmah je zvala Veterinu Beograd da proveri da li su stvarno pokupili žensku sa ranom na stomaku. Negirali su. Bila je uporna, svađala se. Jedva je saznala da je pas možda u Prihvatilištu Rakovica. Momentalno je otišla tamo. Zatekla je jeziv prizor.
Nera je ponovo bila krvava, prljava, od straha je jedva disala.
- To je strašno. Ne umem da prepričam kako je užasno izgledalo. Kada sam je uzela iz boksa, skočila je na mene, glavu je zagnjurila u moj vrat, tu se sakrila i drhtala, nije htela da me pusti - prepričava nam vlasnica. U prihvatilištu su joj rekli da ne može da je vodi, naime, iako je pas bio vidno sečen preko stomaka i rečeno im je da je sterilisana, hteli su da je još jednom sterilišu! Onda, uz malo ubeđivanja i ne baš finih reči, Nera je sa Bojanom krenula kući.
- Od Rakovice mi je sedela tako u krilu sklupčana, uopšte nije htela da me pusti. Od kada su je odveli, uvek povraća kada je u kolima. Ponovo smo sanirali šta smo imali i onda je postala definitivno moja - kaže Bojana Jovanović.
Ispričala nam je i da se tek naknadno setila da pregleda snimak sa kamere koji pokriva mesto gde je Nera svako jutro čekala.
- Došla su prvo kola Veterine, u 08:10, onda i kombi iz kog je izašao muškarac i zvao Neru na fin način da dotrči do njega. Ona je oduševljeno, mašući repom prišla da se mazi, a on je ščepao za kožu vrata, podigao je i najnasilnije što možete da zamislite bacio u kombi. Plakala sam dok sam gledala. To se desilo u 08:50, a ja sam tog jutra na posao stigla u 08:55. Tih pet minuta nisam mogla da prežalim i i dalje ne mogu - priča nam Bojana.
Sada su ona i njeni mezimci velika, srećna porodica. Pitali smo je, kada bi sve morala ispočetka, kog ljubimca bi uzela.
- Samo lutalicu. Uvek lutalicu - zaključuje Bojana.
(Izvor: 24sata.rs/ Autor: I.Stojanov)